1Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој. 2И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој. 3И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени, 4И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам. 5И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако. 6И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени? 7Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете. 8А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих. 9И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош. 10А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош. 11И примивши викаху на господара. 12Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели. 13А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош? 14Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби. 15Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар? 16Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних. 17И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им: 18Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт; 19И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће. 20Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто. 21А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом. 22А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо. 23И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој. 24И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата. 25А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим. 26Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи. 27И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга. 28Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе. 29И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи. 30И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! 31А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов! 32И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним? 33Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше. 34И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.