1У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу; 2И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса. 3Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог. 4Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати. 5И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка. 6А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду. 7Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште. 8А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља. 9И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати. 10И посла те посекоше Јована у тамници. 11И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој. 12И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише. 13И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова. 14И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове. 15А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране. 16А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу. 17А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе. 18А Он рече: Донесите ми их овамо. 19И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу. 20И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних. 21А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце. 22И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ. 23И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам. 24А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар. 25А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору. 26И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше. 27А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се. 28А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води. 29А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу. 30Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај! 31И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња? 32И кад уђоше у лађу, преста ветар. 33А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји. 34И прешавши дођоше у земљу генисаретску. 35И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике. 36И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.