1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком. 2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве. 3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину. 4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали. 5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга. 6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили. 7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје; 8И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему. 9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује. 10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну. 11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји. 12И много им прећаше да Га не прокажу. 13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му. 14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају, 15И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе: 16Првог Симона, и надеде му име Петар; 17И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома; 18И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита, 19И Јуду Искариотског, који Га и издаде. 20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести. 21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе. 22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе. 23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити? 24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно; 25И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај; 26И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти. 27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити. 28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била: 29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду. 30Јер говораху: У њему је нечисти дух. 31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову. 32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те. 33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја? 34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја. 35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.