1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили. 2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио. 3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу. 4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако? 5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу. 6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени. 7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда. 8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп. 9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен. 10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда. 11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда. 12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш? 13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим, 14И где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим? 15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите. 16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху. 17И кад би увече, дође са дванаесторицом. 18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме. 19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја? 20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу. 21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек. 22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје. 23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви. 24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе. 25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем. 26И отпојавши хвалу изађоше на гору Маслинску. 27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи. 28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју. 29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу. 30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи. 31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху. 32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу. 33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити. 34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите. 35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће. 36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти. 37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити? 38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо. 39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи. 40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили. 41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима. 42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи. 43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина. 44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући. 45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га. 46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га. 47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо. 48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите, 49А сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо. 50И оставивши Га, ученици сви побегоше. 51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића. 52А он оставивши платно го побеже од њих. 53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине. 54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња. 55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше; 56Јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака. 57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи: 58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена. 59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако. 60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче? 61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога? 62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским. 63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци? 64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт. 65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима. 66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког, 67И видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином. 68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева. 69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих. 70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав. 71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите. 72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.