1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе Маслинске, посла двојицу од ученика својих 2И рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите. 3И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо. 4А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га. 5И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре? 6А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их. 7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ. 8А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу. 9А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње! 10Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини! 11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом. 12И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне. 13И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама. 14И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови. 15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове. 16И не даде да ко пронесе суда кроз цркву. 17И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину. 18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао. 19И кад би увече изађе напоље из града. 20И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена. 21И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се. 22И одговарајући Исус рече им: 23Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече. 24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам. 25И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше. 26Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше. 27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине, 28И рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш? 29А Исус одговарајући рече им: и ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним. 30Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми. 31И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте? 32Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше. 33И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.