1После тога иђаше Он по градовима и по селима учећи и проповедајући јеванђеље о царству Божијем, и дванаесторица с Њим. 2И неке жене које беху исцељене од злих духова и болести: Марија, која се зваше Магдалина, из које седам ђавола изиђе, 3И Јована, жена Хузе пристава Иродовог, и Сусана, и друге многе које служаху Њему имањем својим. 4А кад се сабра народа много, и из свих градова долажаху к Њему, каза у причи: 5Изиђе сејач да сеје семе своје; и кад сејаше, једно паде крај пута, и погази се, и птице небеске позобаше га, 6А друго паде на камен, и изникавши осуши се, јер немаше влаге. 7И друго паде у трње, и узрасте трње, и удави га. 8А друго паде на земљу добру, и изникавши донесе род сто пута онолико. Говорећи ово повика: Ко има уши да чује нека чује. 9А ученици Његови питаху Га говорећи: Шта значи прича ова? 10А Он рече: Вама је дано да знате тајне царства Божијег; а осталима у причама, да гледајући не виде, и чујући не разумеју. 11А прича ова значи: Семе је реч Божија. 12А које је крај пута то су они који слушају, али потом долази ђаво, и узима реч из срца њиховог, да не верују и да се не спасу. 13А које је на камену то су они који кад чују с радости примају реч; и ови корена немају који за неко време верују, а кад дође време кушања отпадну. 14А које у трње паде, то су они који слушају, и отишавши, од бриге и богатства и сласти овог живота загуше се, и род не сазри. 15А које је на доброј земљи то су они који реч слушају, и у добром и чистом срцу држе, и род доносе у трпљењу. Ово говорећи повика: Ко има уши да чује нека чује. 16Нико, пак, свеће не поклапа судом кад је запали, нити меће под одар, него је метне на свећњак да виде светлост који улазе. 17Јер нема ништа тајно што неће бити јавно, ни сакривено што се неће дознати и на видело изићи. 18Гледајте, дакле, како слушате; јер ко има, даће му се, а ко нема, узеће се од њега и оно што мисли да има. 19Дођоше пак к Њему мати и браћа Његова, и не могаху од народа да говоре с Њим. 20И јавише Му говорећи: Мати Твоја и браћа Твоја стоје напољу, хоће да Те виде. 21А Он одговарајући рече им: Мати моја и браћа моја они су који слушају реч Божију и извршују је. 22И догоди се у један дан Он уђе с ученицима својим у лађу, и рече им: Да пређемо на оне стране језера. И пођоше. 23А кад иђаху они Он заспа. И подиже се олуја на језеру, и топљаху се, и беху у великој невољи. 24И приступивши пробудише Га говорећи: Учитељу! Учитељу! Изгибосмо. А Он устаде, и запрети ветру и валовима; и престадоше и поста тишина. 25А њима рече: Где је вера ваша? А они се поплашише, и чуђаху се говорећи један другом: Ко је Овај што и ветровима и води заповеда, и слушају Га? 26И дођоше у околину гадаринску која је према Галилеји. 27А кад изиђе Он на земљу, срете Га један човек из града у коме беху ђаволи од много година, и у хаљине не облачаше се, и не живљаше у кући, него у гробовима. 28А кад виде Исуса, повика и припаде к Њему и рече здраво: Шта је теби до мене, Исусе, Сине Бога Највишег? Молим Те, не мучи ме. 29Јер Исус заповеди духу нечистом да изиђе из човека: јер га мучаше одавно, и метаху га у вериге и у пута да га чувају, и искида свезе, и тераше га ђаво по пустињи. 30А Исус га запита говорећи: Како ти је име? А он рече: Легеон; јер многи ђаволи беху ушли у њ. 31И мољаху Га да им не заповеди да иду у бездан. 32А онде пасаше по гори велико крдо свиња, и мољаху Га да им допусти да у њих уђу. И допусти им. 33Тада изиђоше ђаволи из човека и уђоше у свиње; и навали крдо с брега у језеро, и утопи се. 34А кад видеше свињари шта би, побегоше и јавише у граду и по селима. 35И изиђоше људи да виде шта је било, и дођоше к Исусу, и нађоше човека из кога ђаволи беху изишли, а он седи обучен и паметан код ногу Исусових; и уплашише се. 36А они што су видели казаше им како се исцели бесни. 37И моли Га сав народ из околине гадаринске да иде од њих; јер се беху врло уплашили. А Он уђе у лађу и отиде натраг. 38Човек, пак, из кога изиђоше ђаволи мољаше да би с Њим био; али га Исус отпусти говорећи: 39Врати се кући својој, и казуј шта ти учини Бог. И отиде проповедајући по свему граду шта му Исус учини. 40А кад се врати Исус, срете Га народ, јер Га сви очекиваху. 41И гле, дође човек по имену Јаир, који беше старешина у зборници, и паде пред ноге Исусове, и мољаше Га да уђе у кућу његову; 42Јер у њега беше јединица кћи од дванаест година, и она умираше. А кад иђаше Исус, туркаше Га народ. 43И беше једна болесна жена од течења крви дванаест година, која је све своје имање потрошила на лекаре и ниједан је није могао излечити, 44И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах стаде течење крви њене. 45И рече Исус: Ко је то што се дотаче мене? А кад се сви одговараху, рече Петар и који беху с њим: Учитељу! Народ Те опколио и турка Те, а Ти кажеш: Ко је то што се дотаче мене? 46А Исус рече: Неко се дотаче мене; јер ја осетих силу која изиђе из мене. 47А кад виде жена да се није сакрила, приступи дрхћући, и паде пред Њим, и каза Му пред свим народом зашто Га се дотаче и како одмах оздрави. 48А Он јој рече: Не бој се, кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром. 49Док Он још говораше, дође неко од куће старешине зборничког говорећи му: Умре кћи твоја, не труди учитеља. 50А кад чу Исус, одговори му говорећи: Не бој се, само веруј, и оживеће. 51А кад дође у кућу, не даде ниједноме ући осим Петра и Јована и Јакова, и девојчиног оца и матере. 52А сви плакаху и јаукаху за њом; а Он рече: Не плачите, није умрла него спава. 53И подсмеваху Му се знајући да је умрла. 54А Он изагнавши све узе је за руку, и зовну говорећи: Девојко! Устани! 55И поврати се дух њен, и устаде одмах; и заповеди да јој дају нека једе. 56И дивише се родитељи њени. А Он им заповеди да никоме не казују шта је било.