1У петнаестој години владања ћесара Тиверија, кад беше Понтије Пилат судија у Јудеји, и Ирод четворовласник у Галилеји, а Филип брат његов четворовласник у Итуреји и у трахонитској, и Лисанија четворовласник у Авилини, 2За поглавара свештеничких Ане и Кајафе, рече Бог Јовану сину Заријином у пустињи, 3И дође у сву околину јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење греха; 4Као што је написано у књизи речи пророка Исаије који говори: Глас оног што виче у пустињи: Приправите пут Господњи; поравните стазе Његове; 5Све долине нека се испуне, и све горе и брегови нека се слегну; и шта је криво нека буде право, и храпави путеви нека буду глатки; 6И свако ће тело видети спасење Божије. 7Јован, пак, говораше људима који излажаху да их крсти: Породи аспидини! Ко вам каза да бежите од гнева који иде? 8Родите дакле родове достојне покајања, и не говорите у себи: Оца имамо Авраама; јер вам кажем да Бог може и од овог камења подигнути децу Аврааму. 9Јер већ и секира стоји дрвету код корена; и свако дрво које добар род не рађа сече се и у огањ се баца. 10И питаху га људи говорећи: Шта ћемо дакле чинити? 11Он пак одговарајући рече им: Који има две хаљине нека да једну ономе који нема; и ко има хране нека чини тако. 12Дођоше пак и цариници да их крсти, и рекоше му: Учитељу! Шта ћемо чинити? 13А он им рече: Не тражите више него што вам је речено. 14Питаху га пак и војници говорећи: А ми шта ћемо чинити? И рече им: Никоме да не чините силе нити кога да опадате, и будите задовољни својом платом. 15А кад народ беше у сумњи и помишљаху сви у срцима својим за Јована: Да није он Христос? 16Одговараше Јован свима говорећи: Ја вас крстим водом; али иде за мном јачи од мене, коме ја нисам достојан одрешити ремен на обући Његовој; Он ће вас крстити Духом Светим и огњем. 17Он има лопату у руци својој, и очистиће гумно своје, и скупиће пшеницу своју, а плеву ће сажећи огњем вечним. 18И друго много којешта јавља народу и напомиња. 19Ирода пак четворовласника кораше Јован за Иродијаду, жену брата његовог, и за сва зла што учини Ирод; 20И сврх свега учини и то те затвори Јована у тамницу. 21А кад се крсти сав народ, и Исус пошто се крсти и мољаше се Богу, отвори се небо, 22И сиђе на Њ Дух Свети у телесном облику као голуб, и чу се глас с неба говорећи: Ти си Син мој љубазни, Ти си по мојој вољи. 23И тај Исус имаше око тридесет година кад поче; и беше, као што се мишљаше, син Јосифа сина Илијиног, 24Сина Мататовог, сина Левијевог, сина Мелхијиног, сина Јенејевог, сина Јосифовог, 25Сина Мататијиног, сина Амосовог, сина Наумовог, сина Еслијиног, сина Нангејевог, 26Сина Маатовог, сина Мататијиног, сина Семејиног, сина Јосифовог, сина Јудиног, 27Сина Јоаниног, сина Рисиног, сина Зоровавељевог, сина Салатииловог, сина Ниријиног, 28Сина Мелхијиног, сина Адијиног, сина Косамовог, сина Ировог, 29Сина Јосијиног, сина Елијезеровог, сина Јоримовог, сина Мататовог, сина Левијевог, 30Сина Симеуновог, сина Јудиног, сина Јосифовог, сина Јонановог, сина Елијакимовог, 31Сина Мелејиног, сина Маинановог, сина Мататиног, сина Натановог, сина Давидовог, 32Сина Јесејевог, сина Овидовог, сина Воозовог, сина Салмоновог, сина Наасоновог, 33Сина Аминадавовог, сина Арамовог, сина Есромовог, сина Фаресовог, сина Јудиног, 34Сина Јаковљевог, сина Исаковог, сина Авраамовог, сина Тариног, сина Нахоровог, 35Сина Серуховог, сина Рагавовог, сина Фалековог, сина Еверовог, сина Салиног, 36Сина Каинановог, сина Арфаксадовог, сина Симовог, сина Нојевог, сина Ламеховог, 37Сина Матусаловог, сина Еноховог, сина Јаредовог, сина Малелеиловог, сина Каинановог, 38Сина Еносовог, сина Ситовог, сина Адамовог, сина Божијег.