1Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате; јер сам ја Господ Бог ваш. 2Држите суботе моје, и светињу моју поштујте; ја сам Господ. 3Ако узживите по мојим уредбама, и заповести моје уздржите и ушчините, 4Даваћу вам дажд на време, и земља ће рађати род свој, и дрвета ће у пољу рађати род свој; 5И вршидба ће вам стизати бербу виноградску, а берба ће виноградска стизати сејање, и јешћете хлеб свој до ситости, и живећете без страха у земљи својој. 6Јер ћу дати мир земљи, те ћете спавати а неће бити никога да вас плаши; учинићу, те ће нестати зле звери из земље, и мач неће пролазити преко ваше земље. 7Него ћете терати непријатеље своје, и падаће пред вама од мача. 8Вас ће петорица терати стотину, а вас стотина тераће десет хиљада, и падаће непријатељи ваши пред вама од мача. 9И обратићу се к вама, и учинићу вам да растете, и умножићу вас, и утврдићу завет свој с вама. 10И јешћете жито старо, од много година, и изасипаћете старо кад дође ново. 11И наместићу стан свој међу вама, и душа моја неће мрзети на вас. 12И ходићу међу вама, и бићу вам Бог, и ви ћете бити мој народ. 13Ја сам Господ Бог ваш, који вас изведох из земље мисирске да им не робујете, и поломих палице јарма вашег, и исправих вас да ходите право. 14Ако ли ме не узаслушате, и не учините све ове заповести, 15Ако повргнете уредбе моје и души вашој омрзну закони моји да не творите све заповести моје, и раскинете завет мој, 16И ја ћу вама учинити ово: Пустићу на вас страх, суву болест и врућицу, које ће вам очи искварити и душу уцвелити; и залуду ћете сејати семе своје, јер ће га јести непријатељи ваши. 17И окренућу лице своје насупрот вама, и сећи ће вас непријатељи ваши, и који мрзе на вас биће вам господари, и бежаћете кад вас нико не тера. 18Ако ме ни тада не станете слушати, караћу вас још седам пута више за грехе ваше. 19Потрћу понос силе ваше, и учинићу да небо над вама буде као гвожђе, а земља ваша као бронза. 20Снага ће се ваша трошити узалуд, јер земља ваша неће рађати рода свог, и дрвета по земљи неће рађати рода свог. 21Ако ми узидете насупрот и не будете хтели слушати ме, додаћу вам седам пута више мука према гресима вашим. 22Пустићу на вас звери пољске, које ће вам децу изјести, и стоку потрти и вас умалити, и опустеће путеви ваши. 23Ако се ни од тога не поправите, него ми још узидете насупрот, 24И ја ћу вама ићи насупрот, и бићу вас још седам пута више за грехе ваше. 25Пустићу на вас мач, који ће осветити мој завет; а кад се слежете у градове своје, тада ћу пустити помор међу вас, и бићете предани у руке непријатељу. 26И кад вам сломим потпору у хлебу, десет ће жена пећи хлеб ваш у једној пећи, и даваће вам хлеб ваш на меру, и јешћете а нећете се наситити. 27Ако ме ни тако не станете слушати, него ми узидете насупрот, 28И ја ћу вама с гневом ићи насупрот, и седам пута већма караћу вас за грехе ваше. 29И јешћете месо од синова својих, и месо од кћери својих јешћете. 30Развалићу висине ваше, и оборићу идоле ваше, и метнућу трупове ваше на трупове гадних богова ваших, и мрзиће душа моја на вас. 31И обратићу градове ваше у пустош, и разорићу светиње ваше, и нећу више мирисати мириса вашег. 32И опустећу земљу да ће јој се чудити непријатељи ваши, који ће живети у њој. 33А вас ћу расејати по народима, и учинићу да вас гоне с голим мачем; и земља ће ваша бити пуста и градови ваши раскопани. 34Тада ће земљи бити миле суботе њене за све време докле буде пуста; и кад будете у земљи својих непријатеља, земља ће почивати, и биће јој миле суботе њене. 35За све време докле буде пуста почиваће, јер није почивала у ваше суботе, кад сте у њој живели. 36А који вас остану, метнућу страх у срца њихова у земљама непријатеља њихових, те ће их гонити лист кад шушне заљуљавши се, и они ће бежати као испред мача, и падаће а нико их неће терати. 37И падаће један преко другог као од мача, а нико их неће терати; и нећете се моћи држати пред непријатељима својим. 38Него ћете изгинути међу народима, и прождреће вас земља непријатеља ваших. 39А који вас остану, чилеће за безакоње своје у земљи непријатеља својих, и за безакоње отаца својих чилеће. 40Али ако признаду безакоње своје и безакоње отаца својих по гресима, којима ми грешише и којима ми идоше насупрот, 41Те и ја њима идох насупрот и одведох их у земљу непријатеља њихових; ако се тада понизи срце њихово необрезано, и буде им право што су покарани за безакоње своје, 42Тада ћу се опоменути завета свог с Јаковом, и завета свог са Исаком, и завета свог са Аврамом опоменућу се, и земље ћу се опоменути. 43Када се земља опрости њих и буду јој миле суботе њене кад опусти с њих, и њима буде право што су покарани за безакоње своје, јер судове моје повргоше и души њиховој омрзоше уредбе моје. 44А зато ни онда кад буду у земљи непријатеља својих нећу их поврћи нити ћу тако омрзнути на њих да их потрем и раскинем завет свој са њима; јер сам ја Господ Бог њихов. 45Него ћу се њих ради опоменути завета са старима њиховим, које изведох из земље мисирске народима на видику да им будем Бог, ја Господ. 46Ово су уредбе и судови и закони, које постави Господ између себе и синова Израиљевих на гори Синајској преко Мојсија.