1Још рече Господ Мојсију на гори Синајској говорећи: 2Кажи синовима Израиљевим, и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, нека празнује земља суботу Господњу. 3Шест година засевај њиву своју, и шест година режи виноград свој и сабирај род. 4А седма година нека буде субота за одмор земљи, субота Господња; немој сејати у пољу свом ни резати виноград свој. 5Шта само од себе роди иза жетве твоје немој жети, и грожђа у винограду свом нерезаном немој брати; нека буде година одмора земљи. 6Али шта роди земља за почивања свог, оно нека вам буде храна, теби и слузи твом и слушкињи твојој и најамнику твом и укућанину твом који је код тебе. 7И стоци твојој и свим животињама што су у твојој земљи, сав род њен нека буде храна. 8И наброј седам седмина година, седам пута по седам година, тако да ти седам седмина година буде четрдесет и девет година. 9Тада заповеди нека затруби труба десети дан седмог месеца, на дан очишћења нека труби труба по свој земљи вашој. 10И посветите годину педесету, и прогласите слободу у земљи свима који живе у њој; то нека вам је опросна година, и тада се вратите сваки на своју баштину, и сваки у род свој вратите се. 11Опросна година да вам је та педесета година; немојте сејати, нити жањите шта само роди те године, нити берите грожђа у виноградима нерезаним. 12Јер је опросна година; нека вам је света; са сваког поља једите род његов. 13Те године опросне вратите се сваки на своју баштину. 14И ако продаш шта ближњему свом или купиш шта од ближњег свог, не варајте један другог. 15Према броју година по опросној години купуј од ближњег свог, и према броју година у које ћеш брати род нека ти продаје. 16Што више буде година то ће цена бити већа ономе што купујеш, а што мање буде година то ће мања бити цена, јер ти се продаје број летина. 17Зато не варајте један другог, него се бојте Бога свог; јер сам ја Господ Бог ваш. 18Држите уредбе моје и чувајте законе моје и вршите их, па ћете живети у земљи без страха. 19И земља ће рађати род свој, и јешћете га, и бићете сити, и живећете у њој без страха. 20И ако бисте рекли: Шта ћемо јести седме године, ето нећемо сејати нити ћемо брати летину? 21Пустићу благослов свој на вас шесте године, те ће родити за три године. 22И сејаћете осме године, а јешћете летину стару до девете године, докле не приспе род њен, јешћете стари. 23Али да се земља не продаје за свагда, јер је моја земља, а ви сте дошљаци и укућани код мене. 24Зато по свој земљи државе ваше нека се откупљују земље. 25Ако осиромаши брат твој и прода нешто од баштине своје, а после дође ко од рода његовог најближи њему да откупи, нека откупи шта брат његов продаде. 26Ако ли не би имао никога да откупи, него би се помогао и зглавио колико треба за откуп, 27Онда нека одбије године откако је продао, па шта остане нека исплати оном коме је продао, и тако нека опет дође до своје баштине. 28Ако ли нема колико би требало вратити, онда остаје ствар продана у оног који је купио до године опросне, а опросне године оставиће се, и он ће се вратити на своју баштину. 29Ко прода кућу у којој се седи у месту ограђеном зидом, властан је откупити је докле се не наврши година дана од како је прода; целу годину дана има власт откупити је. 30А ако не откупи за годину дана, онда остаје кућа у месту ограђеном зидом оном који је купио сасвим од колена на колено, и неће је оставити опросне године. 31А куће по селима, које нису ограђене зидом, нека се узимају као њиве, могу се откупити, и године опросне враћају се. 32А места левитска и куће у местима њиховим, свагда могу откупити Левити. 33Али ко купи од Левита, нека опросне године остави купљену кућу и шта је имао у месту; јер куће по местима левитским јесу њихове међу синовима Израиљевим. 34Али поље под местима њиховим да се не продаје; јер је њихово достојање довека. 35Ако осиромаши брат твој и изнемогне рука његова поред тебе, прихвати га, и као странац и дошљак нека поживи уз тебе. 36Немој узимати од њега камате ни добити; него се бој Бога, да би поживео брат твој уз тебе. 37Новаца немој му давати на камату, нити му хране своје позаимај ради добити. 38Ја сам Господ Бог ваш, који сам вас извео из земље мисирске да вам дам земљу хананску и да вам будем Бог. 39И ако осиромаши брат твој код тебе тако да ти се прода, немој га држати као роба; 40Као најамник и као дошљак нека буде код тебе; до опросне године нека служи код тебе. 41А онда нека иде од тебе са синовима својим, нека се врати у род свој, и на баштину отаца својих нека се врати. 42Јер су моје слуге, које сам извео из земље мисирске, нека се не продају као робови. 43Немој господарити над њим жестоко, него се бој Бога свог. 44А роб твој и робиња твоја што ћеш имати нека буду од оних народа који ће бити око вас, од њих купујте роба и робињу. 45И између странаца који буду код вас, између њих купујте и из породица оних који буду код вас, који се роде у земљи вашој, и ти нека вам буду имање. 46Они ће постати ваши и синова ваших након вас, и биће вам достојање, да вам сваку службу врше до века; али над браћом својом, синовима Израиљевим, нико над братом својим да не господари жестоко. 47Ако ли се обогати дошљак или гост који живи с тобом, а брат твој осиромаши код њега тако да се прода дошљаку, који живи с тобом, или коме год од туђег рода, 48Кад се прода, може се откупити; ко год од браће његове нека га откупи; 49Или стриц његов, или син стрица његовог нека га откупи, или ко други од крви његове у роду његовом нека га откупи; или ако се помогне, нека се сам откупи. 50Нека се прорачуна с купцем својим од године кад се продао године опросне, да цена за коју се продао дође према броју година; као надничару нека му се рачуна време које је одслужио. 51Ако остаје још много година, према њима нека плати откуп од цене за коју је купљен. 52Ако ли остаје мало година до опросне године, нека се прорачуна с њим, и нека плати откуп према тим годинама. 53Као најамник годишњи нека буде у њега, и нека не господари над њим жестоко на твоје очи. 54Ако ли се овако не откупи, нека отиде године опросне и он и синови његови с њим. 55Јер су синови Израиљеви моје слуге, моје су слуге, које сам извео из земље мисирске; ја сам Господ Бог ваш.