1И рече Господ Мојсију говорећи: 2Кажи Арону и синовима његовим да се чувају од светих ствари синова Израиљевих, да не би оскврнили свето име моје у оном што ми они посвећују; ја сам Господ. 3Реци им: Ко би год из семена вашег од колена на колено приступио к светим стварима, које би посветили синови Израиљеви Господу, кад је нечистота његова на њему, тај нека се истреби испред лица мог; ја сам Господ. 4Ко би год из семена Ароновог био губав или би ишло семе од њега, нека не једе свете ствари докле не буде чист; тако и који би се дотакао кога нечистог од мртвог тела или оног од кога је изашло семе, 5Или ко би се дотакао чега што гамиже по земљи, од чега би се оскврнио, или човека од ког би се оскврнио какве му драго нечистоте његове, 6Ко би се дотакао таквог чега, биће нечист до вечера; зато нека не једе свете ствари ако не окупа тело своје у води. 7А кад зађе сунце, биће чист, и онда може јести од светих ствари; јер му је храна. 8Мрцино или шта раскине зверка нека не једе, да се њим не скврни; ја сам Господ. 9Тако нека држе шта сам уредио да се држи, да не навуку на се греха и не умру од њега оскврнивши се. Ја сам Господ који их посвећујем. 10Нико други да не једе свете ствари, ни укућанин свештеников ни надничар да не једе свете ствари. 11А кад свештеник купи кога за новце, тај нека их једе, и који се роди у кући његовој; они нека једу јело његово. 12Али кћи свештеничка кад се уда за човека другог племена, она да не једе од жртава подигнутих светих ствари. 13А кћи свештеничка ако обудови, или је пусти муж, ако нема порода, нека се врати кући оца свог као што је била у детињству свом, хлеб оца свог нека једе; али нико другог племена да га не једе. 14А ко би нехотице јео свету ствар, нека дометне пети део и накнади свештенику свету ствар. 15Да не би оскврнили свете ствари синова Израиљевих, које приносе Господу, 16И да не би навлачили на њих кар за преступ једући свете ствари њихове, јер сам ја Господ, који их посвећујем. 17Још рече Господ Мојсију говорећи: 18Кажи Арону и синовима његовим и свим синовима Израиљевим и реци им: Ко год од дома Израиљевог или од странаца који су у Израиљу хоће да принесе жртву своју по каквом год завету свом, или од добре воље своје дар, што се приноси Господу на жртву паљеницу, 19Нека принесе драге воље мушко здраво од говеда или од оваца или од коза. 20На чем би била мана, оно не приносите, јер вам се не би примило. 21И кад ко хоће да принесе жртву захвалну Господу, извршавајући завет или од своје воље дајући дар, од говеда или од ситне стоке, нека буде здраво, да би било примљено; никакве мане да нема на њему. 22Слепо, или коме је шта сломљено или одбијено, ни гутаво, ни краставо ни лишајиво, шта је такво не приносите Господу, и не мећите их на олтар Господњи на жртву огњену. 23А вола или овцу или козу са удом којим превеликим или премалим можеш принети за добровољни дар; али за завет неће се примити. 24Ујаловљено увртањем, тучењем, кидањем или резањем, не приносите Господу; и не чините то у земљи својој. 25И из руке туђинске немојте узимати ни једне ствари да принесете хлеб Богу свом; јер је квар њихов у њима; имају ману, неће вам се примити. 26Још рече Господ Мојсију говорећи: 27Теле и јагње и јаре кад се омлади, нека буде седам дана код мајке своје, па од осмог дана и после биће угодно за жртву огњену Господу. 28А краву ни овцу ни козу не кољите у један дан с младетом њеним. 29И кад приносите Господу жртву ради хвале, принесите је драговољно. 30Нека се једе истог дана, и не остављајте ништа до јутра; ја сам Господ. 31Зато држите заповести моје, и вршите их; ја сам Господ. 32И немојте скврнити свето име моје, и ја ћу се светити међу синовима Израиљевим; ја сам Господ, који вас посвећујем. 33Који сам вас извео из земље мисирске да вам будем Бог; ја сам Господ.