1И пролазећи виде човека слепог од рођења. 2И запиташе Га ученици Његови говорећи: Рави! Ко сагреши, или овај или родитељи његови, те се роди слеп? 3Исус одговори: Ни он сагреши ни родитељи његови, него да се јаве дела Божија на њему. 4Мени ваља радити дела Оног који ме посла док је дан: доћи ће ноћ кад нико не може радити. 5Док сам на свету видело сам свету. 6Рекавши ово пљуну на земљу и начини као од пљувачке, и помаза калом очи слепоме, 7И рече: Иди умиј се у бањи силоамској (које значи послан). Отиде, дакле, и уми се, и дође гледајући. 8А суседи и који га беху видели пре да беше слеп говораху: Није ли ово онај што сеђаше и прошаше? 9Једни говораху: Он је; а други: Налик је на њ. А он говораше: Ја сам. 10Тада му говораху: Како ти се отворише очи? 11Он одговори и рече: Човек који се зове Исус начини као, и помаза очи моје, и рече ми: Иди у бању силоамску и умиј се. А кад отидох и умих се, прогледах. 12Тада му рекоше: Где је он? Рече: Не знам. 13Тада га поведоше к фарисејима, оног што беше некад слеп. 14А беше субота кад начини Исус као и отвори му очи. 15Тада га опет питаху и фарисеји како прогледа. А он им рече: Као метну ми на очи, и умих се и видим. 16Тада говораху неки од фарисеја: Није овај човек од Бога јер не светкује суботе. Други говораху: Како може човек грешан таква чудеса чинити? И поста распра међу њима. 17Рекоше, дакле, опет слепцу: Шта кажеш ти за њега што ти отвори очи твоје? А он рече: Пророк је. 18Тада Јевреји не вероваше за њега да беше слеп и прогледа, док не дозваше родитеље оног што је прогледао, 19И запиташе их говорећи: Је ли ово ваш син за кога ви говорите да се роди слеп? Како, дакле, сад види? 20А родитељи његови одговорише им и рекоше: Знамо да је ово син наш и да се роди слеп, 21А како сад види не знамо: или ко му отвори очи ми не знамо; он је велики, питајте њега, нека сам каже за себе. 22Ово рекоше родитељи његови, јер се бојаху Јевреја; јер се Јевреји беху договорили да буде искључен из зборнице ко Га призна за Христа. 23Зато рекоше родитељи његови: Он је велики, питајте њега. 24Тада, по други пут дозваше човека који је био слеп и рекоше му: Дај Богу славу; ми знамо да је човек овај грешан. 25А он одговори и рече: Је ли грешан не знам; само знам да ја бејах слеп, а сад видим. 26Тада му опет рекоше: Шта ти учини, како отвори очи твоје? 27Одговори им: Ја вам већ казах, и не слушасте; шта ћете опет слушати? Већ ако и ви хоћете ученици његови да будете? 28А они га укорише, и рекоше му: Ти си ученик његов, а ми смо ученици Мојсијеви. 29Ми знамо да с Мојсијем говори Бог; а овог не знамо откуда је 30А човек одговори и рече им: То и јесте за чудо што ви не знате откуд је, а Он отвори очи моје. 31А знамо да Бог не слуша грешника; него ако ко поштује Бога и вољу Његову твори, оног слуша. 32Откако је света није чувено да ко отвори очи рођеном слепцу. 33Кад Он не би био од Бога не би могао ништа чинити. 34Одговорише и рекоше му: Ти си се родио сав у гресима, па зар ти нас да учиш? И истераше га напоље. 35Исус чу да га истераше напоље; и нашавши га рече му; верујеш ли ти Сина Божијег? 36Он одговори и рече: Ко је, Господе, да Га верујем? 37А Исус му рече: и видео си га, и који говори с тобом Га је. 38А он рече: Верујем Господе! И поклони Му се. 39И рече Исус: Ја дођох на суд на овај свет, да виде који не виде, и који виде да постану слепи. 40И чуше ово неки од фарисеја који беху с Њим, и рекоше Му: Еда ли смо ми слепи? 41Рече им Исус: Када бисте били слепи не бисте имали греха, а сад говорите да видите, тако ваш грех остаје.