1А пред празник пасхе знајући Исус да Му дође час да пређе из овог света к Оцу, како је љубио своје који беху на свету, до краја их љуби. 2И по вечери, кад већ ђаво беше метнуо у срце Јуди Симонову Искариотском да Га изда, 3Знајући Исус да Му све Отац даде у руке, и да од Бога изиђе, и к Богу иде, 4Устаде од вечере, и скиде своје хаљине, и узе убрус те се запреже; 5Потом усу воду у умиваоницу, и поче прати ноге ученицима и отирати убрусом којим беше запрегнут. 6Онда дође к Симону Петру, и он Му рече: Господе! Зар Ти моје ноге да опереш? 7Исус одговори и рече му: Шта ја чиним ти сад не знаш, али ћеш после дознати. 8Рече Му Петар: Никад Ти нећеш опрати моје ноге. Исус му одговори: Ако те не оперем немаш део са мном. 9Рече Му Симон Петар: Господе! Не само ноге моје, него и руке и главу. 10Исус му рече: Опраном не треба до само ноге опрати, јер је сав чист; и ви сте чисти, али не сви. 11Јер знаше издајника свог, зато рече: Нисте сви чисти. 12А кад им опра ноге, узе хаљине своје, и седавши опет за трпезу рече им: Знате ли шта ја учиних вама? 13Ви зовете мене учитељем и Господом; и право велите: јер јесам. 14Кад дакле ја опрах вама ноге, Господ и учитељ, и ви сте дужни један другом прати ноге. 15Јер ја вам дадох углед да и ви тако чините као што ја вама учиних. 16Заиста, заиста вам кажем: Није слуга већи од господара свог, нити је посланик већи од оног који га је послао. 17Кад ово знате, благо вама ако га извршујете. 18Не говорим за све вас, јер ја знам које изабрах; него да се збуде писмо: Који са мном хлеб једе подиже пету своју на ме. 19Сад вам кажем пре него се збуде, да кад се збуде, верујете да сам ја. 20Заиста, заиста вам кажем: Који прима оног кога пошаљем мене прима; а ко прима мене прима Оног који ме посла. 21Рекавши ово Исус поста жалостан у духу, и посведочи и рече: Заиста, заиста вам кажем: Један између вас издаће ме. 22Онда се ученици згледаху међу собом, и чуђаху се за кога говори. 23А један од ученика Његових, ког Исус љубљаше, сеђаше за трпезом на крилу Исусовом. 24Онда намаже на њега Симон Петар да запита ко би то био за кога говори. 25А он леже на прси Исусове и рече Му: Господе! Ко је то? 26Исус одговори: Онај је коме ја умочивши залогај дам. И умочивши залогај даде Јуди Симоновом Искариотском. 27И по залогају тада уђе у њега сотона. Онда му рече Исус: Шта чиниш чини брже. 28А ово не разуме нико од оних што сеђаху за трпезом зашто му рече. 29А неки мишљаху, будући да у Јуде беше кеса, да му Исус рече: Купи шта треба за празник; или да да шта сиромашнима. 30А он узевши залогај одмах изиђе; а беше ноћ. 31Кад он изиђе, онда Исус рече: Сад се прослави Син човечији и Бог се прослави у Њему. 32Ако се Бог прослави у Њему, и Бог ће Њега прославити у себи, и одмах ће Га прославити. 33Дечице! Још сам мало с вама; тражићете ме, и као што рекох Јудејцима: Куда ја идем ви не можете доћи, и вама говорим сад. 34Нову вам заповест дајем да љубите један другог, као што ја вас љубих, да се и ви љубите међу собом. 35По томе ће сви познати да сте моји ученици, ако будете имали љубав међу собом. 36Рече Му Симон Петар: Господе! Куда идеш? Исус му одговори: Куда ја идем не можеш сад ићи за мном, али ћеш после поћи за мном. 37Петар Му рече: Господе! Зашто сад не могу ићи за Тобом? Душу ћу своју положити за Те. 38Одговори му Исус: Душу ли ћеш своју положити за ме? Заиста, заиста ти кажем: неће петао запевати док ме се трипут не одрекнеш.