1Реч Господња која дође Јоилу сину Фатуиловом. 2Чујте, старци; слушајте, сви становници земаљски; је ли овако шта било за вашег времена или за времена ваших отаца? 3Приповедајте то синовима својим, и синови ваши својим синовима, и њихови синови потоњем колену. 4Шта оста иза гусенице изједе скакавац, и шта оста иза скакавца изједе хрушт, и шта оста иза хрушта изједе црв. 5Отрезните се, пијанице, и плачите; и ридајте сви који пијете вино, за новим вином, јер се оте из уста ваших. 6Јер дође на земљу моју силан народ и небројен; зуби су му као у лава и кутњаци као у лавице. 7Потре винову лозу моју, и смокве моје покида, сасвим их огули и побаца, те им се гране беле. 8Ридај као младица опасана кострећу за мужем младости своје. 9Неста дара и налива из дома Господњег; туже свештеници, слуге Господње. 10Опусте поље, тужи земља; јер је потрвено жито, усахло вино, нестало уља. 11Стидите се ратари, ридајте виноградари, пшенице ради и јечма ради, јер пропаде жетва на њиви; 12Лоза посахну и смоква увену; шипак и палма и јабука и сва дрвета пољска посахнуше, јер неста радости између синова људских. 13Опашите се и плачите свештеници; ридајте који служите олтару, дођите, ноћујте у кострети, слуге Бога мог; јер се уноси у дом Бога вашег дар и налив. 14Наредите пост, огласите празник, скупите старешине, све становнике земаљске, у дом Господа Бога свог, и вапите ка Господу: 15Јаох дана! Јер је близу дан Господњи, и доћи ће као погибао од Свемогућег. 16Није ли нестало хране испред очију наших, радости и весеља из дома Бога нашег? 17Семе иструхну под грудама својим, пусте су житнице, разваљене спреме, јер посахну жито. 18Како уздише стока! Како су се смела говеда! Јер немају паше; и овце гину. 19К Теби, Господе, вичем, јер огањ сажеже паше у пустињи, и пламен попали сва дрвета у пољу. 20И зверје пољско погледа за тобом, јер усахнуше потоци водени и огањ сажеже паше у пустињи.