1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.
2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.
3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.
4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.
5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.
6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.
7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.
8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:
9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.
10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.
11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.
12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.
13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?
14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.
15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,
16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,
17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;
18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.
19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.
20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;
21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,
22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.
23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,
24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.
25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,
26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.
27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.
28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.
29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,
30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.
31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.
32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;
33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.