1Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје. 2Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим. 3По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје. 4Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот. 5Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот. 6Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја. 7Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати. 8Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи: 9Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени. 10Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља. 11Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим. 12Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека. 13Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара? 14Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази. 15У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи, 16Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава, 17Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост; 18Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач. 19И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу. 20Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије; 21Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе, 22И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти. 23Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову, 24Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп. 25И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје, 26Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој. 27Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе. 28Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост. 29Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку, 30Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих. 31Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим. 32Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати; 33Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.