1Тада престаше она три човека одговарати Јову, јер се чињаше да је праведан. 2А Елијуј, син Варахилов од Вуза, рода Рамовог, разгневи се на Јова што се сам грађаше праведнији од Бога; 3И на три пријатеља његова разгневи се што не нађоше одговора и опет осуђиваху Јова. 4Јер Елијуј чекаше докле они говораху с Јовом, јер беху старији од њега. 5Па кад виде Елијуј да нема одговора у устима она три човека, распали се гнев његов. 6И проговори Елијуј син Варахилов од Вуза, и рече: Ја сам најмлађи, а ви сте старци, зато се бојах и не смех вам казати шта мислим. 7Мишљах: нека говори старост, и многе године нека објаве мудрост. 8Али је дух у људима, и Дух Свемогућег уразумљује их. 9Велики нису свагда мудри, и старци не знају свагда шта је право. 10Зато велим: послушај ме да кажем и ја како мислим. 11Ето, чекао сам да ви изговорите, слушао сам разлоге ваше докле извиђасте беседу. 12Пазио сам, али гле, ни један од вас не сапре Јова, не одговори на његове речи. 13Може бити да ћете рећи: Нађосмо мудрост, Бог ће га оборити, не човек. 14Није на ме управио беседе, ни ја му нећу одговарати вашим речима. 15Смели су се, не одговарају више, нестало им је речи. 16Чекао сам, али не говоре, стадоше, и више не одговарају. 17Одговорићу и ја за се, казаћу и ја како мислим. 18Јер сам пун речи, тесно је духу у мени. 19Гле, трбух је мој као вино без одушке, и распукао би се као нов мех. 20Говорићу да одахнем, отворићу усне своје, и одговорићу. 21Нећу гледати ко је ко, и човеку ћу говорити без ласкања. 22Јер не умем ласкати; одмах би ме узео Творац мој.