1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој. 2И проговоривши Јов рече: 3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић! 4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост! 5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани! 6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце! 7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој! 8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила! 9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица; 10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију. 11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе? 12Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем? 13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран, 14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине, 15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра. 16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела? 17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли, 18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников. 19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара. 20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца, 21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо, 22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб? 23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда? 24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој. 25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме. 26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.