1Да, сребро има жице, и злато има место где се топи. 2Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза. 3Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном. 4Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим. 5Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ. 6У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни. 7Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево; 8Не угази је младо зверје, нити њом прође лав. 9На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна. 10Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око. 11Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело. 12Али мудрост где се налази? И где је место разуму? 13Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих. 14Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене. 15Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу. 16Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром. 17Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне. 18Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу. 19Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом. 20Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму? 21Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена. 22Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену. 23Бог зна пут њен, и познаје место њено. 24Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом. 25Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером, 26Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној. 27Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је. 28А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.