1Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових? 2Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу; 3Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици; 4Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви. 5Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.; 6Жању њиву и беру виноград који није њихов; 7Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими, 8Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени. 9Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог. 10Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују. 11Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ. 12Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то. 13Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним. 14Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж. 15И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице. 16Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост. 17Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног. 18Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског. 19Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. 20Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник. 21Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра. 22Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој. 23Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе. 24Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се. 25Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?