1А Вилдад Сушанин одговори и рече: 2Кад ћете свршити разговор? Оразумите се, па ћемо онда говорити. 3Зашто се мисли да смо као стока? Зашто смо гадни у вашим очима? 4Који растржеш душу своју у јарости својој, хоће ли се тебе ради оставити земља и стена се преместити са свог места? 5Да, видело безбожних угасиће се, и искра огња њиховог неће сијати. 6Видело ће помркнути у шатору његовом, и жижак ће се његов угасити у њему. 7Силни кораци његови стегнуће се, и обориће га његова намера. 8Јер ће се увалити у замку ногама својим и наићи ће на мрежу; 9Ухватиће га замка за пету и свладаће га лупеж. 10Сакривено му је пругло на земљи, и клопка на стази. 11Од свуда ће га страхоте страшити и тераће га устопце. 12Изгладнеће сила његова, и невоља ће бити готова уза њ. 13Појешће жиле коже његове, појешће жиле његове првенац смрти. 14Ишчупаће се из стана његовог узданица његова, и то ће га одвести к цару страшном. 15Наставаће се у шатору његовом, који неће бити његов, посуће се сумпором стан његов. 16Жиле ће се његове посушити оздо, и озго ће се сасећи гране његове. 17Спомен ће његов погинути на земљи, нити ће му име бити по улицама. 18Одагнаће се из светлости у мрак, и избациће се из света. 19Ни сина ни унука неће му бити у народу његовом, нити каквог остатка у становима његовим. 20Чудиће се дану његовом који буду после њега, а који су били пре обузеће их страх. 21Такви су станови безаконикови, и такво је место оног који не зна за Бога.