1Дух се мој квари, дана мојих нестаје; гробови су моји. 2Код мене су ругачи, и око моје проводи ноћи у јаду који ми задају. 3Дај ми ко ће јамчити код Тебе; ко је тај који ће се руковати са мном? 4Јер си од њиховог срца сакрио разум; зато их нећеш узвисити. 5Ко ласка пријатељима, његовим ће синовима очи посахнути. 6Учинио је од мене причу народима, и постао сам бубњање међу њима. 7Потамнело је око моје од јада, и сви уди моји посташе као сен. 8Зачудиће се томе прави, и безазлени ће устати на лицемере. 9Али ће се праведник држати свог пута, и ко је чистих руку већма ће ојачати. 10А ви вратите се свиколики и ходите; нећу наћи мудра међу вама. 11Дани моји прођоше, мисли моје покидаше се, што имах у срцу. 12Од ноћи начинише дан, и светлост је близу мрака. 13Да бих се надао, гроб ће ми бити кућа; у тами ћу прострети постељу себи. 14Гробу вичем: Ти си отац мој; црвима: Ти си мати моја, ти си сестра моја. 15И где је сада надање моје? Моје надање ко ће видети? 16У гроб ће сићи, починуће са мном у гробу.