1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира. 2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје. 3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом! 4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико. 5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи. 6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој. 7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка; 8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов, 9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад. 10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је? 11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне, 12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог. 13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути! 14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена. 15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш. 16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој. 17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја. 18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог, 19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа. 20Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га. 21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине. 22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.