1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело. 2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас. 3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се. 4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари. 5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри. 6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих. 7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ? 8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога? 9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек? 10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је. 11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти? 12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата. 13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго. 14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке? 15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим. 16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ. 17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати. 18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав. 19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих. 20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог. 21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши. 22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај. 23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој. 24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог? 25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку, 26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје, 27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце? 28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.