1Реч која дође Јеремији од Господа говорећи: 2Устани, и сиђи у кућу лончареву, и онде ћу ти казати речи своје. 3Тада сиђох у кућу лончареву, и гле, он рађаше посао на свом колу. 4И поквари се у руци лончару суд који грађаше од кала, па начини изнова од њега други суд, како беше воља лончару да начини. 5Тада дође ми реч Господња говорећи: 6Не могу ли чинити од вас као овај лончар, доме Израиљев? Говори Господ; гле, шта је као у руци лончаревој, то сте ви у мојој руци, доме Израиљев. 7Кад бих рекао за народ и за царство да га истребим и разорим и затрем; 8Ако се обрати народ ода зла, за које бих рекао, и мени ће бити жао са зла које мишљах да му учиним. 9А кад бих рекао за народ и за царства да га сазидам и насадим; 10Ако учини шта је зло преда мном не слушајући глас мој, и мени ће бити жао добра које рекох да му учиним. 11Зато сада реци Јудејцима и Јерусалимљанима говорећи: Овако вели Господ: Ево спремам на вас зло, и мислим мисли на вас; вратите се, дакле, сваки са свог пута злог, и поправите путеве своје и дела своја. 12А они рекоше: Нема ништа од тога, него ћемо ићи за својим мислима и чинићемо сваки по мисли срца свог злог. 13Зато овако говори Господ: Питајте по народима је ли ко чуо такво шта? Грдило велико учини девојка Израиљева. 14Оставља ли снег ливански са стене моја поља? Остављају ли се воде студене, које теку? 15А народ мој мене заборави, кади таштини, и спотичу се на својим путевима, на старим стазама, да ходе стазама пута непоравњеног, 16Да бих обратио земљу њихову у пустош, на вечну срамоту, да се чуди ко год прође преко ње и маше главом својом. 17Као устоком разметнућу их пред непријатељем; леђа а не лице показаћу им у невољи њиховој. 18А они рекоше: Ходите да смислимо шта Јеремији, јер неће нестати закона свештенику ни савета мудрацу ни речи пророку; ходите, убијмо га језиком и не пазимо на речи његове. 19Пази на ме, Господе, и чуј глас мојих противника. 20Еда ли ће се зло вратити за добро, кад ми копају јаму? Опомени се да сам стајао пред Тобом говорећи за њихово добро, да бих одвратио гнев Твој од њих. 21Зато предај синове њихове глади и учини да изгину од мача, и жене њихове да буду сироте и удове, и мужеви њихови да се погубе, младиће њихове да побије мач у боју. 22Нека се чује вика из кућа њихових, кад доведеш на њих војску изненада; јер ископаше јаму да ме ухвате, и замке наместише ногама мојим. 23А Ти, Господе, знаш све што су наумили мени да ме убију, немој им опростити безакоња ни грех њихов избрисати испред себе; него нека попадају пред Тобом, у гневу свом ради супрот њима.