1Овако ми рече Господ: Иди и купи себи појас ланен и опаши се њим, а не мећи га у воду. 2Тако купих појас по речи Господњој, и опасах се њим. 3Потом дође ми опет реч Господња говорећи: 4Узми тај појас што си купио, што је око тебе, па се дигни и иди на Ефрат, и сакриј га онде у какву раселину камену. 5И отидох и сакрих га код Ефрата, како ми заповеди Господ. 6А после много времена рече ми Господ: Устани и иди на Ефрат, и узми појас који ти заповедих да сакријеш онде. 7И отидох на Ефрат и откопах и узех појас с места где га бејах сакрио; а гле, појас отрухнуо, и не беше низашта. 8Тада ми дође реч Господња говорећи: 9Овако вели Господ: Тако ћу учинити да отруне понос Јудин и велики понос јерусалимски, 10Тог народа неваљалог, што неће да слуша моје речи, што ходи по мислима срца свог и иде за другим боговима служећи им и клањајући им се; и биће као тај појас, који није низашта. 11Јер како се појас припоји око човека, тако бејах припојио око себе сав дом Израиљев и сав дом Јудин, вели Господ, да би били мој народ на славу и хвалу и дику; али не послушаше. 12Зато им реци ову реч: Овако вели Господ Бог Израиљев: Сви се мехови пуне вина. А они ће рећи: Зар не знамо да се сви мехови пуне вина? 13Тада им реци: Овако вели Господ: Ево ја ћу напунити пијанства све становнике ове земље и цареве, који седе место Давида на престолу његовом, и свештенике и пророке и све становнике јерусалимске. 14И разбићу их једног о другог, и очеве и синове, вели Господ; нећу пожалити ни поштедети нити се смиловати, да их не потрем. 15Слушајте и чујте, немојте се поносити, јер Господ говори. 16Дајте славу Господу Богу свом док није спустио мрак, докле се нису спотакле ноге ваше по горама мрачним, да чекате светлост, а Он је обрати у сен смртни и претвори у таму. 17Ако ли ово не послушате, душа ће моја плакати тајно ради охолости ваше и ронити сузе, сузе ће тећи из ока мог, јер ће се заробити стадо Господње. 18Реци цару и царици: Доле седите, јер ће се славни венац ваш скинути с ваше главе. 19Градови јужни затвориће се и неће бити никога да их отвори, одвешће се Јуда у ропство, сасвим ће се одвести у ропство. 20Подигните очи своје и видите оне што иду од севера. Где је стадо што ти је предано, стадо славе твоје? 21Шта ћеш рећи кад те походи? Јер си их ти научио да буду кнезови над тобом. Неће ли те спопасти болови као жену кад се порађа? 22Ако ли кажеш у срцу свом: Зашто ме то задеси? За мноштво безакоња твог узгрнуће се скути твоји и обућа ти се скинути. 23Може ли Етиопљанин променити кожу своју или рис шаре своје? Можете ли ви чинити добро научивши се чинити зло? 24Зато ћу их разметнути као што размеће плеву ветар из пустиње. 25То је део твој и оброк твој од мене, говори Господ, зато што си ме заборавио и поуздао се у лаж. 26Зато ћу ти ја узгрнути скуте на лице да се види срамота твоја. 27Прељубе твоје, рзање твоје, срамотна курварства твоја по хумовима, по пољима, гадове твоје видео сам; тешко теби, Јерусалиме! Зар се нећеш очистити? Докле још?