1И дође анђео Господњи од Галгала у Воким и рече: Извео сам вас из Мисира и довео вас у земљу за коју сам се заклео оцима вашим; и рекох: Нећу покварити завет свој с вама довека. 2А ви не хватајте веру са становницима те земље, олтаре њихове раскопајте. Али не послушасте глас мој. Шта сте то учинили? 3Зато и ја рекох: Нећу их одагнати испред вас, него ће вам бити као трње, и богови њихови биће вам замка. 4А кад изговори анђео Господњи ове речи свим синовима Израиљевим, народ подиже глас свој и плака. 5Зато прозваше оно место Воким; и онде принесоше жртве Господу. 6А Исус распусти народ, и разиђоше се синови Израиљеви сваки на своје наследство, да наследе земљу. 7И служи народ Господу свега века Исусовог и свега века старешина који живеше дуго иза Исуса које беху виделе сва велика дела Господња што учини Израиљу. 8Али умре Исус син Навин слуга Господњи, кад му беше сто и десет година. 9И погребоше га у међама наследства његовог у Тамнат-Аресу у гори Јефремовој са севера гори Гасу. 10И сав онај нараштај прибра се к оцима својим, и наста други нараштај иза њих, који не познаваше Господа ни дела која је учинио Израиљу. 11И синови Израиљеви, чинише што је зло пред Господом, и служише Валима. 12И оставише Господа Бога отаца својих, који их је извео из земље мисирске, и пођоше за другим боговима између богова оних народа који беху око њих, и клањаше им се, и разгневише Господа. 13И оставише Господа, и служише Валу и Астаротама. 14И разгневи се Господ на Израиља, и даде их у руке људима који их плењаху, и продаде их у руке непријатељима њиховим унаоколо, и не могаше се више држати пред непријатељима својим. 15Куд год полажаху, рука Господња беше против њих на зло, као што беше рекао Господ и као што им се беше заклео Господ; и беху у великој невољи. 16Тада им Господ подизаше судије, који их избављаху из руку оних што их плењаху. 17Али ни судија својих не слушаше, него чинише прељубу за другим боговима, и клањаше им се; брзо зађоше с пута којим идоше оци њихови слушајући заповести Господње; они не чинише тако. 18И кад им Господ подизаше судије, беше Господ са сваким судијом, и избављаше их из руку непријатеља њихових свега века судијиног; јер се сажали Господ ради њиховог уздисања на оне који им криво чињаху и који их цвељаху. 19А кад судија умре, они се враћаху опет и биваху гори од отаца својих идући за боговима другим и служећи им и клањајући им се; не остављаху се дела својих нити путева својих опаких. 20Зато се распали гнев Господњи на Израиља, и рече: Кад је тај народ преступио мој завет који сам заповеди оцима њиховим, и не послушаше глас мој, 21Ни ја нећу више ниједнога гонити испред њих између народа које остави Исус кад умре, 22Да њима кушам Израиља хоће ли се држати пута Господњег ходећи по њему, као што су се држали оци њихови, или неће. 23И Господ остави те народе и не изагна их одмах не предавши их у руке Исусу.