1Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима? 2Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете. 3Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите. 4Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје. 5Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист? 6А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат. 7Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас. 8Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани. 9Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост. 10Понизите се пред Господом, и подигнуће вас. 11Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија. 12Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш? 13Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо. 14Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане. 15Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно. 16А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла. 17Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.