1Пробуди се, пробуди се, обуци се у силу своју, Сионе; обуци красне хаљине своје, Јерусалиме граде свети; јер неће више ући у тебе необрезани и нечисти. 2Отреси прах са себе, устани, седи, Јерусалиме; скини окове с врата свог, заробљена кћери сионска. 3Јер овако вели Господ: Забадава се продадосте, и искуписте се без новца. 4Јер овако вели Господ Господ: У Мисир сиђе мој народ пре да онде живе као дошљаци, али Мисирци им чинише силу ни за шта. 5А сада шта ћу ту? вели Господ. Јер је народ мој заборављен низашта; који владају њим, цвеле га, вели Господ, и једнако сваки дан хули се на име моје. 6Зато ће познати народ мој име моје, зато ће познати у онај дан да сам ја који говорим: Ево ме. 7Како су красне на горама ноге оног који носи добре гласе, који оглашује мир, који јавља добро, оглашује спасење, говори Сиону: Бог твој царује. 8Стражари ће твоји подигнути глас, подигнуће глас, и сви ће запевати, јер ће очима видети где Господ води натраг Сион. 9Кликујте и певајте, развалине јерусалимске, јер Господ утеши народ свој, избави Јерусалим. 10Загали Господ свету мишицу своју пред свим народима, да виде сви крајеви земаљски спасење Бога нашег. 11Одступите, одступите, изађите одатле, не дотичите се ничег нечистог; изађите испред њега, очистите се ви који носите судове Господње. 12Јер нећете изаћи у хитњи, нити ћете ићи бежећи; јер ће Господ ићи пред вама, и задња војска биће вам Бог Израиљев. 13Гле, слуга ће мој бити срећан, подигнуће се и узвисиће се и прославиће се. 14Како се многи зачудише Теби, што беше нагрђен у лицу мимо сваког човека, и у стасу мимо синова човечјих, 15Тако ће опет удивити многе народе, цареви ће пред Њим затиснути уста своја, јер ће видети шта им није казивано и разумеће шта нису слушали.