1Али сада овако вели Господ, који те је створио, Јакове, и који те је саздао, Израиљу: не бој се, јер те откупих, позвах те по имену твом; мој си. 2Кад пођеш преко воде, ја ћу бити с тобом, или преко река, неће те потопити; кад пођеш кроз огањ, нећеш изгорети и неће те пламен опалити. 3Јер сам ја Господ, Бог твој, Светац Израиљев, Спаситељ твој; дадох у откуп за те Мисир, Етиопску и Севу место тебе. 4Откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих; и дадох људе за те и народе за душу твоју. 5Не бој се, јер сам ја с тобом; од истока ћу довести семе твоје, и од запада сабраћу те. 6Казаћу северу: Дај, и југу: Не брани; доведи синове моје из далека и кћери моје с крајева земаљских, 7Све, који се зову мојим именом и које створих на славу себи, саздах и начиних. 8Изведи народ слепи који има очи, и глуви који има уши. 9Сви народи нека се скупе, и нека се саберу племена; ко је између њих напред казао то или нам казао шта је било пре? Нека доведу сведоке своје и оправдају се; или нека чују, и кажу: Истина је. 10Ви сте моји сведоци, вели Господ, и слуга мој кога изабрах, да бисте знали и веровали ми и разумели да сам ја; пре мене није било Бога нити ће после мене бити. 11Ја сам, ја сам Господ, и осим мене нема Спаситеља. 12Ја објавих, и спасох, и напред казах, и никоји туђ бог међу вама, и ви сте ми сведоци, вели Господ, и ја сам Бог. 13Ја сам од пре него дан поста, и нико не може избавити из моје руке; кад радим, ко ће смести? 14Овако говори Господ Избавитељ ваш, Светац Израиљев: Вас ради послаћу у Вавилон и побацаћу све преворнице, и Халдејце с лађама, којима се хвале. 15Ја сам Господ Светац ваш, Створитељ Израиљев, цар ваш. 16Овако говори Господ који је начинио по мору пут и по силним водама стазу, 17Који изводи кола и коње, војску и силу, да сви попадају и не могу устати, да се угасе као што се гаси свештило: 18Не помињите шта је пре било и не мислите о старим стварима. 19Ево, ја ћу учинити ново, одмах ће настати; нећете ли га познати? Још ћу начинити у пустињи пут, реке у сувој земљи. 20Славиће ме звери пољске, змајеви и сове, што сам извео у пустињу воде, реке у земљи сувој, да напојим народ свој, изабраника свог. 21Народ који саздах себи, приповедаће хвалу моју. 22А ти, Јакове, не призива ме, и бејах ти досадан, Израиљу. 23Ниси ми принео јагњета на жртву паљеницу, и жртвама својим ниси ме почастио; нисам те нагонио да ми служиш приносима, нити сам те трудио да ми кадиш. 24Ниси ми купио за новце када, нити си ме претилином жртава својих наситио, него си ме мучио својим гресима, и досадио си ми безакоњем својим. 25Ја, ја сам бришем твоје преступе себе ради, и грехе твоје не помињем. 26Опомени ме, да се судимо, казуј, да се оправдаш. 27Отац твој први сагреши, и учитељи твоји скривише ми. 28Зато ћу избацити из светиње кнезове, и даћу Јакова у проклетство и Израиља у срамоту.