1Тешите, тешите народ мој, говори Бог ваш. 2Говорите Јерусалиму љубазно, и јављајте му да се навршио рок његов, да му се безакоње опростило, јер је примио из руке Господње двојином за све грехе своје. 3Глас је некога који виче: Приправите у пустињи пут Господњи, поравните у пустоши стазу Богу нашем. 4Све долине нека се повисе, и све горе и брегови нека се слегну, и што је криво нека буде право, и неравна места нека буду равна. 5И јавиће се слава Господња, и свако ће тело видети; јер уста Господња говорише. 6Глас говори: Вичи. И рече: Шта да вичем? Да је свако тело трава и све добро његово као цвет пољски. 7Суши се трава, цвет опада кад дух Господњи дуне на њ; доиста је народ трава. 8Суши се трава, цвет опада; али реч Бога нашег остаје довека. 9Изађи на високу гору, Сионе, који јављаш добре гласове; подигни силно глас свој, Јерусалиме, који јављаш добре гласове; подигни, не бој се. Кажи градовима Јудиним: Ево Бога вашег. 10Ево, Господ Бог иде на јаког, и мишица ће Његова овладати њим; ево плата је његова код Њега и дело његово пред Њим. 11Као пастир пашће стадо своје; у наручје своје сабраће јагањце, и у недрима ће их носити, а дојилице ће водити полако. 12Ко је измерио воду грстима својим и небеса премерио пеђу? Ко је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег? 13Ко је управљао Духом Господњим? Или Му био саветник и научио Га? 14С ким се договарао и ко Га је уразумио и научио путу суда, и научио Га знању и показао Му пут разума? 15Гле, народи су као кап из ведра, и као прашка на мерилима броје се; гле, премешта острва као прашак. 16Ни Ливан не би био доста за огањ, и животиње његове не би биле доста за жртву паљеницу. 17Сви су народи као ништа пред Њим, мање неголи ништа и таштина вреде Му. 18С ким ћете дакле изједначити Бога? И какву ћете Му прилику наћи? 19Уметник лије лик, и златар га позлаћује, и верижице сребрне лије. 20А ко је сиромах, те нема шта принети, бира дрво које не труне, и тражи вештог уметника да начини резан лик, који се не помиче. 21Не знате ли? Не чујете ли? Не казује ли вам се од искона? Не разумете ли од темеља земаљских? 22Он седи над кругом земаљским, и њени су Му становници као скакавци; Он је разастро небеса као платно и разапео их као шатор за стан. 23Он обраћа кнезове у ништа, судије земаљске чини да су као таштина. 24Као да нису посађени ни посејани, и као да им се стабло није укоренило у земљи, чим дуне на њих, посахну, и вихор као плеву разнесе их. 25С ким ћете ме дакле изједначити да бих био као он? вели Свети. 26Подигните горе очи своје и видите; ко је то створио? Ко изводи војску свега тога на број и зове свако по имену, и велике ради силе Његове и јаке моћи не изостаје ниједно? 27Зашто говориш, Јакове, и кажеш, Израиљу: Сакривен је пут мој од Господа, и ствар моја не излази пред Бога мог? 28Не знаш ли? Ниси ли чуо да Бог вечни Господ, који је створио крајеве земаљске, не сустаје нити се утруђује? Разуму Његовом нема мере. 29Он даје снагу уморном, и нејаком умножава крепост. 30Деца се море и сустају, и младићи падају; 31Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.