1У то време разболе се Језекија на смрт; и дође к њему пророк Исаија син Амосов и рече му: Овако вели Господ: Нареди за кућу своју, јер ћеш умрети и нећеш остати жив. 2А Језекија се окрете лицем к зиду, и помоли се Господу, 3И рече: Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред Тобом верно и с целим срцем, и творио шта је Теби угодно. И плака Језекија веома. 4Тада дође реч Господња Исаији говорећи: 5Иди и реци Језекији: Овако вели Господ Бог Давида оца твог: Чуо сам молитву твоју, и видео сам сузе твоје, ево додаћу ти веку петнаест година. 6И избавићу тебе и овај град из руку цара асирског, и бранићу овај град. 7И ово нека ти буде знак од Господа да ће учинити Господ шта је рекао. 8Ево ја ћу вратити сен по коленцима по којима је сишао на сунчанику Ахазовом натраг за десет коленаца. И врати се сунце за десет коленаца по коленцима по којима беше сишло. 9Ово написа Језекија цар Јудин кад се разболе, и оздрави од болести своје: 10Ја рекох, кад се пресекоше дани моји: Идем к вратима гробним, узе ми се остатак година мојих. 11Рекох: Нећу видети Господа Господа у земљи живих, нећу више видети човека међу онима који станују на свету. 12Век мој прође и пренесе се од мене као шатор пастирски; пресекох живот свој као ткач, одсећи ће ме од оснутка; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 13Мишљах за јутра да ће као лав потрти све кости моје; од јутра до вечера учинићеш ми крај. 14Пиштах као ждрал и као ластавица, уках као голубица, очи ми ишчилеше гледајући горе: Господе, у невољи сам, олакшај ми. 15Шта да кажем? Он ми каза, и учини. Проживећу све године своје по јаду душе своје. 16Господе, о том се живи и у том је свему живот духа мог, исцелио си ме и сачувао у животу. 17Ево, на мир дође ми љут јад; али Теби би мило да извучеш душу моју из јаме погибли, јер си бацио за леђа своја све грехе моје. 18Јер неће гроб Тебе славити, неће Те смрт хвалити, и који сиђу у гроб не надају се Твојој истини. 19Живи, живи, они ће Те славити као ја данас: отац ће синовима јављати истину Твоју. 20Господ ме спасе, зато ћемо певати песме моје у дому Господњем док смо год живи. 21А Исаија беше рекао да узму груду сувих смокава и превију на оток, те ће оздравити. 22И Језекија беше рекао: Шта ће бити знак да ћу отићи у дом Господњи?