1Господе, Ти си Бог мој, узвишаваћу Те, славићу име Твоје, јер си учинио чудеса; намере Твоје од старине вера су и истина. 2Јер си од града начинио гомилу, и од тврдог града зидине; од града двор за странце, довека се неће саградити. 3Зато ће Те славити народ силан, град страшних народа бојаће Те се. 4Јер си био крепост убогом, крепост сиромаху у невољи његовој, уточиште од поплаве, заклон од жеге, јер је гнев насилнички као поплава која обаљује зид. 5Вреву иностранаца прекинуо си као припеку на сувом месту; као припека сеном од облака, тако се певање насилника прекиде. 6И Господ ће над војскама учинити свим народима на овој гори гозбу од претила меса, гозбу од чистог вина, од претилог меса с можданима, од вина без талога. 7И поквариће на овој гори застирач којим су застрти сви народи, и покривач којим су покривени сви народи. 8Уништиће смрт заувек, и утрће Господ Господ сузе са сваког лица, и срамоту народа свог укинуће са све земље; јер Господ рече. 9И рећи ће се у оно време: Гле, ово је Бог наш, Њега чекасмо, и спашће нас; ово је Господ, Њега чекасмо; радоваћемо се и веселићемо се за спасење Његово. 10Јер ће рука Господња починути на овој гори, а Моав ће се изгазити на свом месту као што се гази слама за гној. 11И размахнуће рукама својим сред њега, као што размахује пливач да плива, и обориће охолост његову мишицама руку својих. 12И град и високе зидове твоје снизиће, обориће, бациће на земљу у прах.