1Бреме долини виђења. Шта ти је те си сва изашла на кровове? 2Граде пуни вике и вреве, граде весели! Твоји побијени нису побијени мачем нити погибоше у боју. 3Главари твоји узмакоше свиколики, повезаше их стрелци; шта се год нађе твојих, сви су повезани, ако и побегоше далеко. 4Зато рекох: Прођите ме се, да плачем горко; не трудите се да ме тешите за погибљу кћери народа мог. 5Јер је ово дан муке и потирања и сметње од Господа, Господа над војскама, у долини виђења; обалиће зид, и вика ће бити до горе. 6И Елам узе Тул, с колима људи и с коњицима, и Кир истаче штит. 7И красне долине твоје напунише се кола, и коњици се наместише пред вратима. 8И одастре се застирач Јудин; и погледао си у то време на оружје у кући шумској. 9И видесте да је много пролома на граду Давидовом, и сабрасте воду у доњем језеру. 10И избројасте куће јерусалимске, и развалисте куће да утврдите зид. 11И начинисте јаз међу два зида за воду из старог језера; али не погледасте на Оног који је то учинио и не обазресте се на Оног који је то одавно спремио. 12И зва вас Господ над војскама у онај дан да плачете и ридате и да скубете косе и припашете кострет; 13А гле, радост и весеље, убијају говеда, кољу овце, једу месо и пију вино говорећи: Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети. 14Али Господ над војскама јави ми: Неће вам се опростити ово безакоње до смрти, вели Господ, Господ над војскама. 15Овако вели Господ, Господ над војскама: Иди к оном ризничару, к Сомни, управитељу дворском, 16И реци му: Шта ћеш ти ту? И ко ти је ту, те си ту истесао себи гроб? Истесао си себи гроб на високом месту и спремио си себи стан у камену. 17Ево, човече, Господ ће те бацити далеко и затрпаће те. 18Завитлаће те и хитити као лопту у земљу пространу; онде ћеш умрети и онде ће бити кола славе твоје, срамото дому господара свог; 19И сврћи ћу те с места твог, и истераћу те из службе твоје. 20И у то време позваћу слугу свог Елијакима сина Хелкијиног; 21И обући ћу му твоју хаљину, и твојим ћу га појасом опасати, и твоју ћу му власт дати у руку, и биће отац Јерусалимљанима и дому Јудином. 22И метнућу му кључ од дома Давидовог на раме: кад он отвори, неће нико затворити, и кад он затвори, неће нико отворити. 23И као клин углавићу га на тврдом месту, и биће престо славе дому оца свог; 24И о њему ће се вешати сва слава дома оца његовог, синова и унука, свакојаки судови, и најмањи, и чаше и мехови. 25У то време, вели Господ над војскама, помериће се клин углављен на тврдом месту, и извадиће се и пашће, и тежа што је на њему пропашће; јер Господ рече.