1Реч која дође у утвари Исаији сину Амосовом за Јуду и за Јерусалим. 2Биће у потоња времена гора дома Господњег утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стицаће се к њој сви народи. 3И ићи ће многи народи говорећи: Ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљевог, и учиће нас својим путевима, и ходићемо стазама Његовим. Јер ће из Сиона изаћи закон, и реч Господња из Јерусалима. 4И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју. 5Доме Јаковљев, ходи да идемо по светлости Господњој. 6Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источних и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински. 7И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њиховом нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховим нема краја. 8Пуна је земља њихова идола; делу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови. 9И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити. 10Уђи у стену, и сакриј се у прах од страха Господњег и од славе величанства Његовог. 11Поносите очи човечје понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 12Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на сваког који се подиже, те ће бити понижени, 13И на све кедре ливанске велике и високе и на све храстове васанске, 14И на све горе високе и на све хумове издигнуте, 15И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди, 16И на све лађе тарсиске и на све ликове миле. 17Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан. 18И идола ће нестати сасвим. 19И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 20Тада ће бацити човек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слепим мишевима, 21Улазећи у раселине камене и у пећине камене од страха Господњег и од славе величанства Његовог, кад устане да потре земљу. 22Прођите се човека, коме је дах у носу; јер шта вреди?