1Тешко онима који постављају законе неправедне и који пишу неправду, 2Да одбију од суда убоге, и да отимају правицу сиромасима народа мог, да би им плен биле удовице и сироте грабеж. 3А шта ћете чинити у дан похођења и погибли која ће доћи издалека? Коме ћете прибећи за помоћ? Где ли ћете оставити славу своју? 4Да се не би унизила међу робље и међу побијене пала? Код свега тога неће се одвратити гнев Његов, него ће рука Његова још бити подигнута. 5Тешко Асиру, шиби гнева мог, ако и јесте палица у руци његовој моја јарост. 6На народ лицемерни послаћу га, и заповедићу му за народ на који се гневим, да плени и отима, и да га изгази као блато на улицама. 7Али он неће тако мислити и срце његово неће тако судити, него му је у срцу да затре и истреби многе народе. 8Јер ће рећи: Кнезови моји нису ли сви цареви? 9Није ли Халан као Хархемис? Није ли Емат као Арфад? Није ли Самарија као Дамаск? 10Како је рука моја нашла царства лажних богова, којих ликови беху јачи од јерусалимских и самаријских, 11Нећу ли учинити Јерусалиму и његовим лажним боговима онако како сам учинио Самарији и њеним лажним боговима? 12Али кад сврши Господ све дело своје на гори сионској и у Јерусалиму, тада ћу обићи плод охолог срца цара асирског и славу поноситих очију његових. 13Јер рече: Крепошћу руке своје учиних и мудрошћу својом, јер сам разуман; и преместих међе народима и благо њихово заплених и као јунак оборих становнике. 14И рука моја нађе као гнездо богатство у народа, и како се купе јаја остављена тако покупих сву земљу, и не би никога да махне крилом или да отвори уста и писне. 15Хоће ли се секира величати над оним који њом сече? Хоће ли се пила разметати над оним који њом ради? Као да би прут махао оним који га дигне, као да би се хвалио штап да није од дрвета. 16Зато ће Господ, Господ над војскама, пустити на претиле његове мршу, и славу ће његову потпалити да гори као огањ. 17Јер ће видело Израиљево бити огањ, и Светац ће његов бити пламен, и упалиће и сажећи трње његово и чкаљ његов у један дан. 18И красоту шуме његове и њиве његове, од душе до тела, уништиће, и биће као бегунац кад изнемогне. 19И шта остане дрвета шуме његове, биће мало, да би их дете могло пописати. 20И у то време остатак Израиљев и који се избаве у дому Јаковљевом неће се више ослањати на оног ко их бије, него ће се ослањати на Господа Свеца Израиљевог истином. 21Остатак ће се обратити, остатак Јаковљев, к Богу силном. 22Јер ако буде народа твог, Израиљу, као песка морског, остатак ће се његов обратити. Погибао је одређена, разлиће се правда. 23Јер ће Господ, Господ над војскама, извршити погибао одређену у свој земљи. 24Зато овако вели Господ, Господ над војскама: Не бој се Асирца, народе мој, који наставаш на гори Сиону; прутом ће те ударити и штап свој подигнуће на те као у Мисиру. 25Јер још мало, и гнев ће престати; тада ће се јарост моја обратити на њихову погибао. 26Јер ће подигнути на њ Господ над војскама бич, те ће бити као расап мадијански код камена Орива и као штап његов на мору, и подигнуће га као у Мисиру. 27И тада ће се скинути бреме његово с рамена твог и јарам његов с врата твог, и изломиће се јарам од помазања. 28Дође у Ајат, прође у Мигрон, у Михмасу распрти пртљаг свој. 29Пођоше кланцем, у Гаваји заноћише, препаде се Рама, Гаваја Саулова побеже. 30Вичи гласно, кћери Галимова; нек се чује у Лаис, јадни Анатоте! 31Мадмина побеже, становници гевимски утекоше. 32Још један дан, па ће стајати у Нову, махнуће руком својом на гору кћери сионске, на хум јерусалимски. 33Гле, Господ, Господ над војскама, окресаће силом гране; шта је високо посећи ће, и шта је уздигнуто снизиће. 34И густу ће шуму исећи секиром, и Ливан ће пасти од Силнога.