1Трубу на уста, и реци: Као орао иде на дом Господњи; јер преступише завет мој и отпадише се од закона мог. 2Израиљ ће викати ка мени; Боже мој; познајемо Те. 3Израиљ је оставио добро; непријатељ ће га гонити. 4Постављају цареве, али не од мене; подижу кнезове, за које ја не знам; од сребра свог и од злата свог граде себи ликове, да се истребе. 5Оставило те је теле твоје, Самаријо; јарост се моја распалила на њих; докле се неће моћи очистити? 6Јер је и оно од Израиља, начинио га је уметник, и није Бог; теле ће самаријско отићи у комаде. 7Јер сеју ветар, па ће жети олују; стабљике неће имати, клица неће дати брашно, да би и дала, прождреће га туђинци. 8Прождреће се Израиљ, биће међу народима као суд на коме нема милине. 9Јер отидоше к Асирцу, дивљем магарцу, који је сам за се; Јефрем наима љубавнике. 10А што наимаше међу народима, ја ћу их сабрати; а већ и окусише мало ради бремена Цара над кнезовима. 11Што умножи Јефрем олтаре да греши, биће му олтари на грех. 12Написах му велике ствари у закону свом; али му се чине као нешто туђе. 13За жртве, које ми приносе, приносе месо, и једу га; Господ их не прима; сада ће се опоменути безакоња њихова и походиће грехе њихове; они ће се вратити у Мисир. 14Израиљ заборави Творца свог, и сагради дворове, и Јуда умножи тврде градове; али ћу пустити огањ у градове овом, и спалиће дворове оном.