1Тако и први завет имаше правду богомољства и светињу земаљску. 2Јер скинија беше начињена прва, у којој беше свећњак и трпеза и постављени хлебови, што се зове светиња. 3А за другим завесом беше скинија, која се зове светиња над светињама, 4Која имаше златну кадионицу, и ковчег завета окован свуда златом, у коме беше златан суд с маном, и палица Аронова, која се беше омладила, и плоче завета. 5А више њега беху херувими славе, који осењаваху олтар; о чему се не може сад говорити редом. 6А кад ово беше тако уређено, улажаху свештеници свагда у прву скинију и савршиваху службу Божију. 7А у другу улажаше једном у години сам поглавар свештенички, не без крви, коју приноси за себе и за народна незнања. 8Овим показиваше Дух Свети да се још није отворио пут светих, докле прва скинија стоји; 9Која остаде прилика за садашње време, у које се приносе дари и жртве, и не могу да се сврше по савести оног који служи. 10Осим у јелима и пићима, и различном умивању и правдању тела, које је постављено до времена поправљења. 11Али дошавши Христос, поглавар свештенички добара која ће доћи, кроз бољу и савршенију скинију, која није руком грађена, то јест, није овог створења, 12Ни с крвљу јарчијом, нити телећом, него кроз своју крв уђе једном у светињу, и нађе вечни откуп. 13Јер ако крв јунчија и јарчија, и пепео јуничин, покропивши њом опогањене, освећује на телесну чистоту; 14А камоли неће крв Христа, који Духом Светим себе принесе без кривице Богу, очистити савест нашу од мртвих дела, да служимо Богу Живом и Истинитом? 15И зато је новом завету посредник, да кроз смрт, која би за откуп од преступака у првом завету, обећање вечног наследства приме звани. 16Јер где је завет ваља да буде и смрт оног који чини завет. 17Јер је завет по смрти потврђен: будући да нема никакве силе док је жив онај који га је начинио. 18Јер ни први није утврђен без крви. 19Јер кад Мојсије изговори све заповести по закону свом народу, онда узе крви јарчије и телеће, с водом и вуном црвеном и исопом, те покропи и књигу и сав народ. 20Говорећи: Ово је крв завета који Бог начини с вама. 21А тако и скинију и све судове службене покропи крвљу. 22И готово све се крвљу чисти по закону, и без проливања крви не бива опроштење. 23Тако је требало да се обличја небеских овима чисте, а сама небеска бољим жртвама од ових. 24Јер Христос не уђе у рукотворену светињу, која је прилика праве, него у само небо, да се покаже сад пред лицем Божијим за нас; 25Нити да много пута приноси себе, као што поглавар свештенички улази у светињу сваке године с крвљу туђом: 26Иначе би Он морао много пута страдати од постања света; а сад једном на свршетку века јави се да својом жртвом сатре грех. 27И као што је људима одређено једном умрети, а потом суд: 28Тако се и Христос једном принесе, да узме многих грехе; а другом ће се јавити без греха на спасење онима који Га чекају.