1А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима; 2Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек. 3Јер се сваки поглавар свештенички поставља да приноси даре и жртве; зато ваља да и Овај шта има што ће принети. 4Јер да је на земљи, не би био свештеник, кад имају свештеници који приносе даре по закону, 5Који служе обличју и сену небеских ствари, као што би речено Мојсију кад хтеде скинију да начини: Гледај, рече, да начиниш све по прилици која ти је показана на гори. 6А сад доби бољу службу, као што је и посредник бољег завета, који се на бољим обећањима утврди. 7Јер да је онај први без мане био, не би се другом тражило места. 8Јер кудећи их говори: Ево дани иду, говори Господ, и начинићу с домом Израиљевим и с домом Јудиним нов завет; 9Не по завету који начиних с очевима њиховим у онај дан кад их узех за руку да их изведем из земље мисирске; јер они не осташе у завету мом, и ја не марих за њих, говори Господ. 10Јер је ово завет који ћу начинити с домом Израиљевим после оних дана, говори Господ: даћу законе своје у мисли њихове, и на срцима њиховим написаћу их, и бићу им Бог, и они ће бити мени народ. 11И ниједан неће учити свог ближњег, и ниједан брата свог, говорећи: Познај Господа; јер ће ме сви познати од малог до великог међу њима. 12Јер ћу бити милостив неправдама њиховим, и грехе њихове и безакоња њихова нећу више спомињати. 13А кад вели: нов завет, први начини ветхим; а шта је ветхо и остарело, близу је краја.