1Зато да оставимо почетак Христове науке и да се дамо на савршенство: да не постављамо опет темеља покајања од мртвих дела, и вере у Бога, 2Науке крштења, и стављања руку, и васкрсења мртвих, и суда вечног. 3И ово ћемо учинити ако Бог допусти. 4Јер није могуће оне који су једном просветљени, окусили дар небески, постали заједничари Духа Светог, 5И окусили добру реч Божју, и силу оног света, и отпали, 6Опет обновити на покајање, јер сами себи наново распињу и руже сина Божијег. 7Јер земља која пије дажд што често на њу пада, и која рађа поврће добро онима који је раде, прима благослов од Бога; 8А која износи трње и чичак, непотребна је и клетве близу, која се најпосле сажеже. 9Али од вас, љубазни, надамо се бољем и шта се држи спасења, ако и говоримо тако. 10Јер Бог није неправедан да заборави дело ваше и труд љубави коју показасте у име Његово, послуживши светима и служећи. 11Али желимо да сваки од вас покаже то исто старање да се нада одржи тврдо до самог краја; 12Да не будете лениви, него да се угледате на оне који вером и трпљењем добијају обећања. 13Јер кад Бог Авраму обећа, не имајући ничим већим да се закуне, закле се собом, 14Говорећи: Заиста благосиљајући благословићу те, и умножавајући умножићу те. 15И тако трпећи дуго, доби обећање. 16Јер се људи већим куну, и свакој њиховој свађи свршетак је заклетва за потврђење. 17Зато и Бог кад хтеде наследницима обећања обилније да покаже тврђу завета свог, учини посредника клетву: 18Да би у двема непоколебљивим стварима, у којима Богу није могуће слагати, имали јаку утеху ми који смо прибегли да се ухватимо за наду која нам је дана, 19Који имамо као тврд и поуздан ленгер душе, који улази и за најдаље завесе, 20Где Исус уђе напред за нас, поставши поглавар свештенички довека по реду Мелхиседековом.