1Јер сваки поглавар свештенички који се из људи узима, за људе се поставља на службу к Богу, да приноси даре и жртве за грехе, 2Који може пострадати с онима који не знају и залазе; јер је и он под слабошћу. 3И зато је дужан како за народне тако и за своје грехе приносити. 4И нико сам себи не даје части, него који је позван од Бога, као и Арон. 5Тако и Христос не прослави сам себе да буде поглавар свештенички, него Онај који Му рече: Ти си мој син, ја Те данас родих. 6Као што и на другом месту говори: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. 7Он у дане тела свог мољења и молитве к Ономе који Га може избавити од смрти с виком великом и са сузама приношаше, и би утешен по својој побожности. 8Иако и беше Син Божји, али од оног што пострада научи се послушању. 9И свршивши све, постаде свима који Га послушаше узрок спасења вечног. 10И би наречен од Бога поглавар свештенички по реду Мелхиседековом. 11За ког бисмо вам имали много говорити што је тешко исказати; јер сте постали слаби на слушању. 12Јер ви који би ваљало да сте учитељи по годинама, опет потребујете да учите које су прва слова речи Божије; и постадосте да требате млека, а не јаке хране. 13Јер који се год храни млеком, не разуме речи правде, јер је дете. 14А савршених је тврда храна, који имају осећања дугим учењем обучена за разликовање и добра и зла.