1Да се бојимо, дакле, да како док је још остављено обећање да се улази у покој Његов, не закасни који од вас. 2Јер је нама објављено као и онима; али онима не помаже чувена реч, јер не вероваше они који чуше. 3Јер ми који веровасмо улазимо у покој, као што рече: Зато се заклех у гневу свом да неће ући у покој мој, ако су дела и била готова од постања света. 4Јер негде рече за седми дан овако: и почину Бог у дан седми од свих дела својих. 5И на овом месту опет: Неће ући у покој мој. 6Будући, пак, да неки имају да уђу у њега, и они којима је најпре јављено не уђоше за непослушање; 7Опет одреди један дан, данас, говорећи у Давиду по толиком времену, као што се пре каза: Данас ако глас Његов чујете, не будите дрвенастих срца. 8Јер да је Исус оне довео у покој, не би за други дан говорио потом. 9Дакле је остављено још почивање народу Божијем. 10Јер који уђе у покој Његов, и он почива од дела својих, као и Бог од својих. 11Да се постарамо, дакле, ући у тај покој, да не упадне ко у ону исту гатку неверства. 12Јер је жива реч Божија, и јака, и оштрија од сваког мача оштрог с обе стране, и пролази тја до растављања и душе и духа, и зглавака и мозга, и суди мислима и помислима срца. 13И нема твари непознате пред Њиме, него је све голо и откривено пред очима Оног коме говоримо. 14Имајући, дакле, великог Поглавара свештеничког, који је прошао небеса, Исуса сина Божијег, да се држимо признања. 15Јер немамо Поглавара свештеничког који не може пострадати с нашим слабостима, него који је у свачему искушан као и ми, осим греха. 16Да приступимо, дакле, слободно к престолу благодати, да примимо милост и нађемо благодат за време кад нам затреба помоћ.