1Тога ради ваља нам већма пазити на речи које слушамо, да како не отпаднемо. 2Јер ако је оно што је говорено преко анђела утврђено, и сваки преступак и оглушак праведну плату примио: 3Како ћемо побећи на маривши за толико спасење? Које поче Господ проповедати, и они који су чули потврдише међу нама, 4Кад и Бог посведочи и знацима и чудесима и различитим силама, и Духа Светог раздељивањем по својој вољи. 5Јер Бог не покори анђелима васиони свет, који иде и о коме говоримо. 6Али неко посведочи негде говорећи: Шта је човек да га се опоменеш, или син човечији да га обиђеш? 7Умалио си га малим нечим од анђела, славом и части венчао си га, и поставио си га над делима руку својих: 8Све си покорио под ноге Његове. А кад Му покори све, ништа не остави Њему непокорено; али сад још не видимо да Му је све покорено. 9А умањеног малим чим од анђела видимо Исуса, који је за смрт што поднесе венчан славом и части, да би по благодати Божијој за све окусио смрт. 10Јер приликоваше Њему за ког је све и кроз ког је све, који доведе многе синове у славу, да доврши Поглавара спасења њиховог страдањем. 11Јер и Онај који освећује, и они који се освећују, сви су од Једног; заради тог узрока не стиди се назвати их браћом 12Говорећи: Објавићу име Твоје браћи својој, и посред цркве запеваћу Те. 13И опет: Ја ћу се у Њега уздати. И опет: Ево ја и деца моја коју ми је дао Бог. 14Будући, пак, да деца имају тело и крв, тако и Он узе део у томе, да смрћу сатре оног који има државу смрти, то јест ђавола; 15И да избави оне који год од страха смрти у свему животу бише робови. 16Јер се заиста не примају анђели, него се прима семе Авраамово. 17Зато беше дужан у свему да буде као браћа, да буде милостив и веран поглавар свештенички пред Богом, да очисти грехе народне. 18Јер у чему пострада и искушан би у ономе може помоћи и онима који се искушавају.