1Бог који је некада много пута и различитим начином говорио очевима преко пророка, говори и нама у последак дана ових преко сина, 2Ког постави наследника свему, кроз ког и свет створи. 3Који будући сјајност славе и обличје бића Његовог, и носећи све у речи силе своје, учинивши собом очишћење греха наших, седе с десне стране престола величине на висини, 4И толико бољи поста од анђела колико преславније име од њихова доби. 5Јер коме од анђела рече кад: Син мој ти си, ја те данас родих? И опет: Ја ћу Му бити Отац, и Он ће ми бити Син. 6И опет уводећи Првороднога у свет говори: и да Му се поклоне сви анђели Божији. 7Тако и анђелима говори: Који чини анђеле своје духове, и слуге своје пламен огњени. 8А сину: Престо је Твој, Боже, ва век века; палица је правде палица царства Твог. 9Омилела Ти је правда, и омрзао си на безакоње: тога ради помаза Те, Боже, Бог Твој уљем радости већма од другова Твојих. 10И опет: Ти си, Господе, у почетку основао земљу, и небеса су дела руку Твојих: 11Она ће проћи, а Ти остајеш: и сва ће остарети као хаљина, 12И савићеш их као хаљину, и измениће се: а Ти си Онај исти, и Твојих година неће нестати. 13А коме од анђела рече кад: Седи мени с десне стране док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим? 14Нису ли сви службени духови који су послани на службу онима који ће наследити спасење?