1На стражи својој стадох, и стајах на кули, и мотрах да видим шта ће ми рећи и шта бих одговорио ономе који ме кораше. 2И одговори ми Господ и рече: Пиши утвару, и да буде разговетно на плочама да се лако чита. 3Јер ће још бити утвара до одређеног времена, и говориће шта ће бити до краја и неће слагати; ако оклева, чекај је, јер ће зацело доћи, и неће одоцнити. 4Гле, ко се поноси, његова душа није права у њему; а праведник ће од вере своје жив бити. 5А како вино вара, такав је човек охол, нити остаје у стану; јер раширује дух свој као гроб, и као смрт је, која се не може наситити и збира к себи све народе и скупља к себи сва племена. 6Неће ли га сви они узети у причу и у загонетке, и рећи: Тешко оном који умножава шта није његово! Докле ће? И који трпа на се густо блато. 7Неће ли наједанпут устати они који ће те гристи? И неће ли се пробудити они који ће те растрзати, и којима ћеш бити грабеж? 8Што си ти опленио многе народе, тебе ће опленити сав остатак од народа, за крв људску и за насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. 9Тешко ономе који се лакоми на гадан добитак кући својој, да постави гнездо своје на високом месту и сачува се ода зла. 10Смислио си срамоту кући својој да затреш многе народе, и огрешио си се о своју душу. 11Јер ће камен из зида викати, и чвор из дрвета сведочиће. 12Тешко ономе који гради град крвљу и оснива град неправдом. 13Гле, није ли од Господа над војскама да људи раде за огањ и народи се труде низашта? 14Јер ће се земља напунити познања славе Господње као што је море пуно воде. 15Тешко ономе који поји ближњег свог, додаје мех свој да би га опојио и гледао му голотињу. 16Наситићеш се срамоте место славе, пиј и ти, и откриј голотињу своју; доћи ће к теби чаша у десници Господњој, и бљувотина ће срамна бити на слави твојој. 17Јер насиље учињено Ливану покриће те и пустош међу зверјем која га је плашила, за крв људску и насиље учињено земљи, граду и свима који живе у њему. 18Шта помаже резан лик што га изреза уметник његов? Шта ливен лик и учитељ лажи, те се уметник узда у дело своје градећи неме идоле? 19Тешко ономе који говори дрвету: Прени се! И немом камену: Пробуди се! Хоће ли он учити? Ето, обложен је златом и сребром, а нема духа у њему. 20А Господ је у светој цркви својој; ћути пред Њим сва земљо!