1И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу; 2И све звери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке. 3Шта се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву. 4Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв. 5Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звери искати; из руке самог човека, из руке сваког брата његовог искаћу душу човечију. 6Ко пролије крв човечију, његову ће крв пролити човек; јер је Бог по свом обличју створио човека. 7Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој. 8И рече Бог Ноју и синовима његовим с њим, говорећи: 9А ја ево постављам завет свој с вама и с вашим семеном након вас, 10И са свим животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свих звери земаљских што су с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свим зверима земаљским. 11Постављам завет свој с вама, те одселе неће ниједно тело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу. 12И рече Бог: Ево знак завета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до века: 13Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завета између мене и земље. 14Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима, 15И опоменућу се завета свог који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком телу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тело. 16Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вечног завета између Бога и сваке душе живе у сваком телу које је на земљи. 17И рече Бог Ноју: То је знак завета који сам учинио између себе и сваког тела на земљи. 18А беху синови Нојеви који изађоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима. 19То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља. 20А Ноје поче радити земљу, и посади виноград. 21И напив се вина опи се, и откри се насред шатора свог. 22А Хам, отац Хананцима, виде голотињу оца свог, и каза обојици браће своје на пољу. 23А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца свог, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца свог. 24А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син, 25И рече: Проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје! 26И још рече: Благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга! 27Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовим, а Ханан да им буде слуга! 28И поживе Ноје после потопа триста педесет година. 29А свега поживе Ноје девет стотина педесет година; и умре.