1А кад се људи почеше множити на земљи, и кћери им се народише. 2Видећи синови Божји кћери човечије како су лепе узимаше их за жене које хтеше. 3А Господ рече: Неће се дух мој до века прети с људима, јер су тело; нека им још сто двадесет година. 4А беше тада дивова на земљи; а и после, кад се синови Божји састајаху са кћерима човечијим, па им оне рађаху синове; то беху силни људи, од старине на гласу. 5И Господ видећи да је неваљалство људско велико на земљи, и да су све мисли срца њиховог свагда само зле, 6Покаја се Господ што је створио човека на земљи, и би му жао у срцу. 7И рече Господ: Хоћу да истребим са земље људе, које сам створио, од човека до стоке и до ситне животиње и до птица небеских; јер се кајем што сам их створио. 8Али Ноје нађе милост пред Господом. 9Ово су догађаји Нојеви: Ноје беше човек праведан и безазлен свог века; по вољи Божјој свагда живљаше Ноје. 10И роди Ноје три сина: Сима, Хама и Јафета. 11А земља се поквари пред Богом, и напуни се земља безакоња. 12И погледа Бог на земљу, а она беше покварена; јер свако тело поквари пут свој на земљи. 13И рече Бог Ноју: Крај сваком телу дође преда ме, јер напунише земљу безакоња; и ево хоћу да их затрем са земљом. 14Начини себи ковчег од дрвета гофера, и начини прегратке у ковчегу; и затопи га смолом изнутра и споља. 15И начини га овако; у дужину нека буде триста лаката, у ширину педесет лаката, и у висину тридесет лаката; 16Пусти доста светлости у ковчег; и кров му сведи озго од лакта; и удари врата ковчегу са стране; и начини га на три боја: доњи, други и трећи. 17Јер ево пустићу потоп на земљу да истребим свако тело у коме има жива душа под небом; шта је год на земљи све ће изгинути. 18Али ћу с тобом учинити завет свој: и ући ћеш у ковчег ти и синови твоји и жена твоја и жене синова твојих с тобом. 19И од свега живог, од сваког тела, узећеш у ковчег по двоје, да сачуваш у животу са собом, а мушко и женско нека буде. 20Од птица по врстама њиховим, од стоке по врстама њеним, и од свега што се миче на земљи по врстама његовим, од свега по двоје нека уђе с тобом, да их сачуваш у животу. 21И узми са собом свега што се једе, и чувај код себе, да буде хране теби и њима. 22И Ноје учини, како му заповеди Бог, све онако учини.