1После сазва Јаков синове своје и рече: Скупите се да вам јавим шта ће вам бити до послетка. 2Скупите се и послушајте, синови Јаковљеви, послушајте Израиља оца свог. 3Рувиме, ти си првенац мој, крепост моја и почетак силе моје; први господством и први снагом. 4Навро си као вода; нећеш бити први; јер си стао на постељу оца свог и оскврнио је легав на њу. 5Симеун и Левије, браћа, мачеви су им оружје неправди. 6У тајне њихове да не улази душа моја, са збором њиховим да се не саставља слава моја; јер у гневу свом побише људе, и за своје весеље покидаше волове. 7Проклет да је гнев њихов, што беше нагао, и љутина њихова, што беше жестока; разделићу их по Јакову, и расућу их по Израиљу. 8Јуда, тебе ће хвалити браћа твоја, а рука ће ти бити за вратом непријатељима твојим, и клањаће ти се синови оца твог. 9Лавићу Јуда! С плена си се вратио, сине мој; спусти се и леже као лав и као љути лав; ко ће га пробудити? 10Палица владалачка неће се одвојити од Јуде нити од ногу његових онај који поставља закон, докле не дође Онај коме припада, и Њему ће се покоравати народи. 11Веже за чокот магаре своје, и за племениту лозу младе од магарице своје; у вину пере хаљину своју и огртач свој у соку од грожђа. 12Очи му се црвене од вина и зуби беле од млека. 13Завулон ће живети покрај мора и где пристају лађе, а међа ће му бити до Сидона. 14Исахар је магарац јак у костима, који лежи у тору, 15И виде да је почивање добро и да је земља мила, сагнуће рамена своја да носи, и плаћаће данак. 16Дан ће судити свом народу, као једно између племена Израиљевих. 17Дан ће бити змија на путу и гуја на стази, која уједа коња за кичицу, те пада коњ на узнако. 18Господе, Тебе чекам да ме избавиш. 19А Гад, њега ће војска савладати; али ће најпосле он надвладати. 20У Асира ће бити обилата храна, и он ће давати сласти царске. 21Нефталим је кошута пуштена, и говориће лепе речи. 22Јосиф је родна грана, родна грана крај извора, којој се огранци раширише сврх зида. 23Ако га и уцвелише љуто и стрељаше на њ, и бише му непријатељи стрелци, 24Опет оста јак лук његов и ојачаше мишице руку његових од руку јаког Бога Јаковљевог, одакле поста пастир, камен Израиљу, 25Од силног Бога оца твог, који ће ти помагати, и од Свемогућег, који ће те благословити благословима озго с неба, благословима оздо из бездана, благословима од дојака и од материце. 26Благослови оца твог надвисише благослове мојих старих сврх брда вечних, нека буду над главом Јосифовом и над теменом одвојеног између браће. 27Венијамин је вук грабљиви, јутром једе лов, а вечером дели плен. 28Ово су дванаест племена Израиљевих, и ово им отац изговори кад их благослови, свако благословом његовим благослови их. 29Потом им заповеди и рече им: Кад се приберем к роду свом, погребите ме код отаца мојих у пећини која је на њиви Ефрона Хетејина, 30У пећини која је на њиви макпелској према Мамрији у земљи хананској, коју купи Аврам с њивом у Ефрона Хетејина да има свој гроб. 31Онде погребе Аврама и Сару жену његову, онде погребоше Исака и Ревеку жену његову, и онде погребох Лију. 32А купљена је њива и пећина на њој у синова Хетових. 33А кад изговори Јаков заповести синовима својим, диже ноге своје на постељу, и умре, и прибран би к роду свом.