1И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао. 2Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ. 3И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак. 4И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог. 5А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак. 6А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се. 7И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој. 8А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе. 9И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева; 10Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком. 11А то Авраму би врло криво ради сина његовог. 12Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати. 13Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе. 14И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској. 15А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво, 16Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати. 17А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је. 18Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ. 19И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете. 20И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац. 21А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске. 22У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш. 23Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак. 24А Аврам рече: Хоћу се заклети. 25Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове. 26А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас. 27Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом. 28А Аврам одлучи седам јагањаца из стада. 29А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио? 30А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац. 31Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица. 32Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску. 33А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног. 34И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.