1А кад Авраму би деведесет и девет година, јави му се Господ и рече му: Ја сам Бог Свемогући, по мојој вољи живи, и буди поштен. 2И учинићу завет између себе и тебе, и врло ћу те умножити. 3А Аврам паде ничице. И Господ му још говори и рече: 4Од мене ево завет мој с тобом да ћеш бити отац многим народима. 5Зато се више нећеш звати Аврам него ће ти име бити Авраам, јер сам те учинио оцем многих народа; 6Даћу ти породицу врло велику, и начинићу од тебе народе многе, и цареви ће изаћи од тебе. 7А постављам завет свој између себе и тебе и семена твог након тебе од колена до колена, да је завет вечан, да сам Бог теби и семену твом након тебе; 8И даћу теби и семену твом након тебе земљу у којој си дошљак, сву земљу хананску у државу вечну, и бићу им Бог. 9И рече Бог Авраму: Ти пак држи завет мој, ти и семе твоје након тебе од колена до колена. 10А ово је завет мој између мене и вас и семена твог након тебе који ћете држати: да се обрезују између вас све мушкиње. 11А обрезиваћете окрајак тела свог, да буде знак завета између мене и вас. 12Свако мушко дете кад му буде осам дана да се обрезује од колена до колена, родило се у кући или било купљено за новце од којих год странаца, које не буде од семена твог. 13Да се обрезује које се роди у кући твојој и које се купи за новце твоје; тако ће бити завет мој на телу вашем завет вечан. 14А необрезано мушко, коме се не обреже окрајак тела његовог, да се истреби из народа свог, јер поквари завет мој. 15И још рече Бог Авраму: А Сару жену своју не зови је више Сара него нека јој буде име Саара. 16И ја ћу је благословити, и даћу ти сина од ње; благословићу је, и биће мати многим народима, и цареви народима изаћи ће од ње. 17Тада паде Аврам ничице и насмеја се говорећи у срцу свом: Еда ће се човеку од сто година родити син? И Сари? Еда ће жена од деведесет година родити? 18И Аврам рече Богу: Нека жив буде Исмаило пред Тобом! 19И рече Бог: Заиста Сара жена твоја родиће ти сина, и надећеш му име Исак; и поставићу завет свој с њим да буде завет вечан семену његовом након њега. 20А и за Исмаила услишио сам те; ево благословио сам га, и даћу му породицу велику, и умножићу га веома; и родиће дванаест кнезова, и начинићу од њега велик народ. 21А завет свој учинићу с Исаком кад ти га роди Сара, до године у ово доба. 22И Бог изговоривши отиде од Аврама горе. 23И Аврам узе Исмаила сина свог и све који се родише у дому његовом и које год беше купио за своје новце, све мушкиње од домаћих својих; и обреза окрајак тела њиховог у исти дан, као што му каза Бог. 24А беше Авраму деведесет и девет година кад обреза окрајак тела свог. 25А Исмаилу сину његовом беше тринаест година кад му се обреза окрајак тела његовог. 26У један дан обреза се Аврам и син му Исмаило, 27И сви домашњи његови, рођени у кући и купљени за новце од странаца, бише обрезани с њим.