1Али велим: док је наследник млад ништа није бољи од роба, ако и јесте господар од свега; 2Него је под заповедницима и чуварима све до рока очевог. 3Тако и ми кад бејасмо млади, бејасмо под стихијама света заробљени; 4А кад се наврши време, посла Бог Сина свог Јединородног, који је рођен од жене и покорен закону, 5Да искупи оне који су под законом, да примимо посинаштво. 6И будући да сте синови, посла Бог Духа Сина свог у срца ваша, који виче: Ава Оче! 7Тако већ ниси роб, него син; а ако си син, и наследник си Божји кроз Исуса Христа. 8Али тада не знајући Бога, служисте онима који по себи нису богови. 9А сад познавши Бога, и још познати бивши од Бога, како се враћате опет на слабе и рђаве стихије, којима опет изнова хоћете да служите? 10Гледате на дане и месеце, и времена и године. 11Бојим се за вас да се не будем узалуд трудио око вас. 12Будите као ја што сам; јер сам ја ко ви што сте. Браћо! Молим вас, ништа ми не учинисте нажао. 13А знате да вам у слабости тела најпре проповедих јеванђеље; 14И напасти моје, која беше телу мом, не презресте, ни попљувасте, него ме примисте као анђела Божјег, као Христа Исуса. 15Какво беше онда ваше блаженство? Јер вам сведочим да бисте, кад би могуће било, извадили очи своје и дали мени. 16Тим ли вам постадох непријатељ, истину вам говорећи? 17Они не ревнују добро за вас него хоће да вас одвоје, да им ревнујете. 18А добро је ревновати свагда у добру, и не само кад сам ја код вас. 19Дечице моја, коју опет с муком рађам, докле Христово обличје не постане у вама; 20Али бих хтео сад да сам код вас, и да изменим глас свој, јер не могу да се начудим за вас. 21Кажите ми, ви који хоћете под законом да будете, не слушате ли закон? 22Јер је писано да Авраам два сина имаде, једног од робиње, а другог од слободне. 23Али који беше од робиње, по телу се роди; а који од слободне, по обећању. 24Које значи друго: јер су ово два завета: један дакле од горе Синајске, која рађа за робовање, а то је Агар. 25Јер Агар значи Синај гора у арапској, и пореди се са садашњим Јерусалимом, и служи са децом својом. 26А горњи Јерусалим слободна је, који је мати свима нама. 27Јер је писано: Развесели се, нероткињо која не рађаш; покликни и повичи, ти која не трпиш муке порођаја; јер пуста има много више деце неголи она која има мужа. 28А ми смо, браћо, по Исаку деца обећања. 29Но како онда онај што се роди по телу гоњаше духовног, тако и сад. 30Али шта говори писмо? Истерај робињу и сина њеног; јер син робињин неће наследити са сином слободне. 31Тако, браћо, нисмо деца робињина него слободне.