1Опет ми дође реч Господња говорећи: 2Сине човечји пророкуј и реци: Овако вели Господ Господ: Ридајте: Јаох дана! 3Јер је близу дан, близу је дан Господњи, облачан дан, време народима. 4И мач ће доћи на Мисир, и страх ће бити у етиопској, кад стану падати побијени у Мисиру, кад се зароби мноштво његово и раскопају се темељи његови. 5Етиопљани и Путеји и Лудеји и сва мешавина и Хувеји и синови земаља међу којима је вера, пашће с њима од мача. 6Овако вели Господ: Пашће који подупиру Мисир, и понос силе његове обориће се, од куле синске пашће у њему, говори Господ Господ. 7И биће пусти међу пустим земљама, и градови ће његови бити међу пустим градовима. 8И познаће да сам ја Господ кад запалим огањ у Мисиру и сви се помоћници његови сатру. 9У онај ће дан изаћи посланици од мене на лађама да уплаше етиопску безбрижну, и биће међу њима страх велик као дана мисирског; јер ево, иде. 10Овако вели Господ Господ: Погубићу мноштво мисирско руком Навуходоносора цара вавилонског. 11Он и народ његов с њим, најљући између народа, биће доведени да затру земљу, и извући ће мачеве своје на Мисир и напуниће земљу побијених. 12И исушићу реке, и предаћу земљу у руке злим људима; и опустећу земљу и шта је у њој руком туђинском. Ја Господ говорих. 13Овако вели Господ Господ: и гадне ћу богове потрти, и истребићу ликове у Нофу, и неће више бити кнеза из земље мисирске, и пустићу страх у земљу мисирску. 14И опустошићу Патрос, и упалићу Соан, и извршићу суд на Нову. 15И излићу гнев свој на Син, град мисирски, и истребићу људство у Нову. 16Кад запалим огањ у Мисиру, љуто ће се узмучити Син, и Нов ће се распасти, и Ноф ће бити у тескоби сваки дан. 17Младићи авински и пи-весетски пашће од мача, а девојке ће отићи у ропство. 18И у Тафнесу ће помркнути дан кад поломим онде преворнице мисирске и нестане у њему поноса силе његове; облак ће га покрити; а кћери ће његове отићи у ропство. 19И извршићу судове на Мисиру, и они ће познати да сам ја Господ. 20Опет једанаесте године, првог месеца, седмог дана, дође ми реч Господња говорећи: 21Сине човечји, сломих мишицу Фараону цару мисирском, и ето неће се завити да се лечи, неће се метнути завој нити ће се завити да би се окрепила и могла држати мач. 22Зато овако вели Господ Господ: Ево ме на Фараона цара мисирског, и сломићу му мишице, и здраву и сломљену, и избићу му мач из руке. 23И расејаћу Мисирце по народима, и разасућу их по земљама. 24И укрепићу мишицу цару вавилонском, и даћу му у руку свој мач, и поломићу мишице Фараону, и јечаће пред њим као што јечи човек рањен на смрт. 25Да, укрепићу мишице цару вавилонском, а Фараону ће мишице клонути, и познаће се да сам ја Господ, кад дам мач свој у руку цару вавилонском да њим замахне на земљу мисирску. 26И расејаћу Мисирце међу народима и разасућу их по земљама, и познаће да сам ја Господ.